Zbornik "Preobražaji" na netu

Od danas, zbornik "Preobražaji" možete preuzeti u pdf formatu sa linka:

https://drive.google.com/file/d/0B8Bra5UikvF-R3NGZkwwNVBkdzA/view?usp=sharing

Zbornik čine najuspeliji radovi pristigli na konkurs udruženja Oksimoron za priču i esej na temu preobražaja, raspisan povodom 99 godina od objavljivanja Kafkine priče "Preobražaj".

Milovan Marčetić "Knjiga o Beuku"

Milovan Marčetić "Roman o Beuku", Čigoja, Beograd, 2014.
Roman o lektoru Bogdanu Beuku koji je prekoračio svoja lektorska ovlašćenja i zapao u krupne nevolje.
Roman o čoveku koji veruje u snagu i značaj reči.
Roman o jednom neobičnom popravljaču sveta.
Roman o javnoj i, onoj sudbonosnijoj, tajnoj moći.
Odvija se u dva godišnja doba, leto ("To neodoljivo ne svetu") i jesen ("To nemilosrdno ne sveta").
Ima deo pre, i deo posle zavese.

Sa razgovora u Kući Đure Jakšića o zborniku "Preobražaji"

Predstavljanje zbornika "Preobražaji" (izdavač udruženje "Oksimoron"), održano u Kući Đure Jakšića, 6. novembra 2014. godine.
Učestvovali: Ljiljana Dragaš, predsednik Oksimorona, Zorana Ogrizović, član žirija, Dejan Simonović,urednik zbornika Preobražaji, Katarina Lazić, urednica književnog programa UK Parobrod, autori zastupljeni u zborniku: Marija Pavlović, Ljiljana Đokić, Maša Pevac, Tanja Milutinović, Miloš Jaraković, Aleksandar Petrović, Lazar Vulić.

Zbornik „Preobražaji“ u Kući Đure Jakšića

Promocija zbornika priča i eseja regionalnog karaktera Preobražaji udruženja „Oksimoron“održaće se u četvrtak, 6. novembra od 19 časova u Kući Đure Jakšića (Skadarska 34, Beograd). Najuspelije radove pristigle na konkurs, raspisan povodom 99 godina od objavljivanja istoimene pripovetke Franca Kafke,  za sve autore iz regiona, sa jezičkog područja na kome se razumemo bez prevodilaca, predstaviće, uz autore zbornika, Ljiljana Dragaš, predsednik  Oksimorona, Zorana Ogrizović, član žirija, Dejan Simonović, urednik zbornika Preobražaji, Katarina Lazić, urednica književnog programa UK Parobrod. Namera udruženja „Oksimoron“ bila je da autori temu preobražaja sagledaju iz vlastitog ugla i uobliče je na sopstveni način.

Objavljen zbornik „Preobražaji“

Objavljen je zbornik regionalnog karaktera „Preobražaji“, sačinjen od najuspelijih priča i eseja pristiglih na konkurs „Preobražaj“, koji je udruženje Oksimoron raspisalo povodom 99 godina od objavljivanja istoimene pripovetke Franca Kafke.
Zbornik će biti predstavljen javnosti do kraja ove godine.
Izdavač je udruženje Oksimoron iz Beograda, a urednik Dejan Simonović.
Pored autora iz Srbije, u zborniku su zatupljeni i autori iz regiona koji pišu na bliskim jezicima, razumljivim bez prevoda.
Vezujući se za evropski i svetski značajno stvaralaštvo Franca Kafke, zbornik „Preobražaji“ se uključuje u suštinska preispitivanja i samopreispitivanja, sagledavanja i ponovna sagledavanja, što je suštinska odlika evropskog duha i jedna od temeljnih vrednosti na kojima počiva evropska civilizacija.

Dnevnik o Čarnojeviću

Na stogodišnjicu od početka Prvog svetskog rata, preporuka za ponovno čitanje:
Miloš Crnjanski "Dnevnik o Čarnojeviću".
Prvo izdanje: Sveslovenska knjižarnica M. J. Stefanović i drug, Biblioteka Albatros / M. J. Stefanović i drug, sv. 1, Beograd, 1921.

Evo i odlomaka iz ove knjige:

"A oko mene kulja velika ludorija rata, sve se lomi poda mnom i ja smešeći se gledam te rulje i idem od grada do grada. Rulje pustih žena, rulje hulja trgovaca, rulje radnika, rulje bolesnih i rulje mrtvih. Grdne gradove, šume I polja: tamne, hladne stanice. Decu i žene. Pijanu hrpu onih koji se sad bogate. Sve ja to vidim i gledam sa osmehom. Niti sam čiji, niti imam koga, ni brata, ni sluge, ni gospodara. Gledam tihe, plave, mokre proletnje ulice Vitke rumene mostove u zalasku sunca, kad ih najviše volim, i kud uvek idem. "

Olga Tokarčuk "Vuci svoje ralo po kostima mrtvih"

Olga Tokarčuk Vuci svoje ralo po kostima mrtvih (KCNS, Novi Sad, 2014)
S poljskog prevela Milica Markić

Evo par odlomaka, koliko da se oseti ukus knjige:

„Upravo to rade šareni magazini, i ja sam želela da budem načas kao i oni: da govorim šta nismo uradili, gde smo omanuli, šta smo zanemarili i najzad da nas napujdaju na same sebe da bismo sami sebe prezirali.“

Roman Senčin "Porodica Jeltiševi"

Roman Senčin "Porodica Jeltiševi"
Opora, svedena, zgusnuta knjiga o tupoj beznadežnosti.
Zastaje u u grlu.
S ruskom prevela Radmila Mečanin
Izdavač: Samizdat B92

Pisac kao proizvođač

Od pisca se očekuje da, kao radnik za strojem, proizvodi knjige i dovršava ih u određenim, poželjno je ne predugim vremenskim odsecima, sasvim u skladu sa tejlorističko-produktivističkom ideologijom (ili je to pre manija) koja nam je zasela za vrat negde početkom prošlog veka.
Od pisca se zahteva da se okane tvoračke uobraženosti i da u smernoj, skrušenoj skromnosti prihvati usud pukog proizvođača.

Preobražaj u emisiji Reči i slike

Preobražaj u emisiji Reči i slike
Studio B
Emisija "Reči i slike"
16. jul 2014.
Tema: Oksimoronov konkurs na temu preobražaja
Priprema i vodi: Milica Lapčević
Gosti: Ljiljana Dragaš i Dejan Simonović

Preobražaj u Gutenbergovom odgovoru

Kulturni krugovi, Gutenbergov odgovor Radio Beograd 2, petak 18. jul 2014. godine
Tema: Oksimoronov konkurs za priču i esej na temu preobražaja
Gost: Dejan Simonović
Uređuje i vodi: Tamara Krstić

Zahar Prilepin „Crni Majmun“

Izdavač DRASLAR PARTNER; prevod Radmila Mečanin

Ruski pisac (rođen 1975 u Rjazanjskoj oblasti, diplomirao književnost na Filološkom fakultetu Nižegorodskog državnog univerziteta, radio kao fizički radnik , bio komandant OMONA – Odeljenja policije za posebne namene, učestvovao u ratnim dejstvima u Čečeniji, sada radi kao novinar), predstavnik novog realizma u ruskoj književnosti. Napisao knjige Cipele pune vruće votke, Sanjka, Leonid Leonov, Došao sam iz Rusije, Terra Tartarara, Osmica i sačinio pet antologija. Laureat je brojnih ruskih i inostranih nagrada. Roman Crni majmun dobio je 2011. nagradu za najbolji fantastični roman.

Snaga nemoći

Mnogi dobronamerni (i ne tako dobronamerni) zahtevaju da se književnost zauzme za ispravnu stvar, već kako tu ispravnost ko vidi.
U ovom zahtevu se stiču jedna nedovoljnost i jedna nevolja.
Nevolja: dobra namera i dobra književnost ne idu ruku pod ruku. Dobija se proizvod beznačajan, bledunjav. Ili galamdžijski glupav.

Ishod konkursa za priču i esej na temu preobražaja

Povodom 99 godina od objavljivanja Kafkinog „Preobražaja“, udruženje Oksimoron je raspisalo konkurs za:

1. Priču inspirisanu temom i motivima pripovetke „Preobražaj“.

2. Esej na temu preobražaja

Tema se pokazala podsticajnom. Pristiglo je dosta zanimljivih i kvalitetnih priloga.

Žiri je odabrao sledeće:

Zašto je neophodno čitati

Čitanje je kreativan proces. Stvaralački čin je trenutak intenzivnog življenja. Žiža u kojoj se sažmu sve mogućnosti kognitivnog, imaginarnog, intuitivnog, duhovnog, emotivnog prostora čovekovog bića. Tačka u kojoj je biće u krajnjoj napetosti.
Svaki umetnik je doživeo pulsaciju te tačke. Delo je stvoreno i započinje svoj život, a on je usmeren ka drugom čoveku. Ovde govorimo o književnosti i književnom delu. Bez čitaoca ono pluta u bezvazdušnom prostoru. Hladnom i mračnom. Ezra Paund je rekao: „Čovek koji čita trebao da bude intenzivno živ. Knjiga bi trebala da bude vatrena lopta u njegovoj ruci.“ Kad se dočepamo te vatrene lopte zažari nam se celo biće, gorimo, proces čitanja je započeo i to je jedini način da tu Prometejsku vatru primimo u sebe i zasijamo sjajem koji obasjava i nas i druge. Osetiti estetsko zadovoljstvo, zaroniti u traženje smisla, tragati za etičkom, ontološkom vertikalom, priznaćete, nije lak proces. Zato on i jeste kreativan.

Devedeset godina od Kafkine smrti

Na današnji dan, pre 90 godina, 3. juna 1924, preminuo je Franc Kafka. Deceniju ranije, u svoj dnevnik je zapisao:
"Početak svake novele najpre je smešan. Nema, izgleda, nimalo nade da će se ovaj novi, još nedovršen, na svakom mestu osetljiv organizam moći da održi u dovršenoj organizaciji sveta koji kao svaka dovršena organizacija teži da se ogradi od svega novog. Pri tom, istina, zaboravljamo da novela, ukoliko ima opravdanja za to, nosi u sebi svoju dovršenu organizacijzu, čak i kad se još nije potpuno razvila; zato je ovakvo očajanje pri početku neke novele neopravdano; isto tako bi roditelji mogli očajavati gledajući svoje odojoče, jer to jadno i smešno stvorenje nisu hteli da donesu na svet. Doduše, čovek nikad ne zna da li je očajanje što ga oseća opravdano ili neopravdano. Ali izvesnog oslonca može da pruži takvo rasuđivanje, nedostatak tog iskustva već mi je naudio."
19. decembar 1924. 
(Preveli s nemačkog Vera Stojić i Branimir Živojinović)

Završen Konkurs za priču i esej na temu preobražaja

Završen je Konkurs za priču i esej na temu preobražaja.
Zahvaljujemo svima koji su poslali svoje radove.
Najuspeliji prilozi će biti objavljeni u zborniku.
Rezultati će biti objavljeni na blogu i Facebook strani Oksimorona, najkasnije do 15. jula 2014.

Tomas Bernhard u "Začaranoj šumi"

Tomas Bernhard kao čarobnjak u "Začaranoj šumi" Klausa Gmajnera (1956).

Izvor: Biblioklept

Vladimir Nabokov život i Lolita

BBC-ijev dokumentarac: Vladimir Nabokov život i Lolita (BBC Documentary Vladimir Nabokov Life and Lolita)
Autor: Stiven Smit (Stephen Smith)

Konkurs za priču i esej na temu preobražaja

Povodom 99 godina od objavljivanja Kafkinog „Preobražaja“, udruženje Oksimoron raspisuje konkurs za:

1. Priču inspirisanu temom i motivima pripovetke „Preobražaj“.

2. Esej na temu preobražaja koji ima za cilj preispitivanje čitave epohe sa svim njenim turbulencijama na političkom, estetskom, etičkom, društvenom, psihološkom planu. Da li se ljudska priroda radikalno menja a sa njom i društvo, pa i sama civilizacija? U šta se pretvara ljudsko biće? Da li postajemo kiborzi ili genetski mutanti ili nešto treće? Da li je čovek svestan puta kojim kreće? Kolika je moć manipulacije u svim tim promenama? Da li će čovek pristati na to ili ne? Da li je to rezultat duha vremena ili smišljeno utapanje individue u masu? Da li čovek gubi suptilnost osećanja i moć rasuđivanja? Idemo li ka entropiji? Da li je još uvek moguće sačuvati esencijalnu ljudskost? 

Časopis Knjiženstvo

U žiži broja: veza ženske književnosti i kulture sa ratovima i revolucijama – Velikim ratom, ali i ratovima i prevratima na Balkanu
Govorile: Biljana Dojčinović, Zorica Bečanović Nikolić, Ana Kolarić

Vrednovanje

Ima nečeg neuverljivog u pokušaju da se obrazloži, čak dokaže, pozitivan ili negativan vrednosni sud o književnom delu. Sve što nam u tom cilju podastiru bi možda moglo biti i pametno, i učeno, i tačno, ali je nekako nebitno. Ono što se ističe kao mana, moglo bi lako biti i vrlina. I obrnuto. Delo bi moglo i da se pohvali zbog onoga zbog čega se kudi.
Mora biti tako. Uspelo književno delo nije skup, čak ni sistem, osobenosti. Ono je sila koja nas hvata i čvrsto drži u svom gravitacionom polju. Ili nije ništa.

Književnost – estetika, etika, politika

Haksli o diktaturi bez suza

„U narednim generacijama ćemo imati farmaceutski metod koji će ljude navesti da vole sopstveno ropstvo i, takoreći, proizvesti diktaturu bez suza, stvarajući vrstu bezbolnih koncentracionih logora za čitavo društvo tako da će ljudima biti oduzeta njihova sloboda, ali će oni u tome uživati jer će ih propaganda ili pranje mozga, ili pranje mozga pojačano farmaceutskim medotama, odvratiti od želje za pobunom.“
(Oldos Haksli „Konačna revolucija“, predavanje na Berkli jezičkom centru, 20. mart 1962)

Svetski dan(i) poezije

PROGRAM: SVETSKI DAN(I) POEZIJE 2014: MI (NI)SMO VAŠA DECA!
Od 20. do 22. marta

Kulturni centar Beograda, Biblioteka Grada Beograda, Parobrod, Muzej Ive Andrića, KC Novog Sada, Francuski Institut, Gete Institut....

Inostrani učesnici: Monika Rink (Nemačka), Mucuro Takahaši (Japan), Umberto Fjori (Italija), Đani Forne (Francuska), Aleksej Makušinski (Rusija), Ana Brnardić (Hr), Uroš Prah (Sl), Tibor Hrs Pandur (Sl), Vladimir Đurišić (Cg), Miklavž Komelj (Sl).
Učesnici, pesnikinje/pesnici iz Srbije: Radmila Lazić, Dubravka Đurić, Danica Vukićević, Jelena Marinkov, Mirjana Stefanović, Mirko Magarašević, Nenad Milošević, Milan Đorđević, Kajoko Jamasaki, Petar Matović, Bojan Savić Ostojić, Vladimir Stojnić, Vladimir Tabašević, Goran Korunović, Biljana Andonovska, Dejan Ilić, Vladimir Kopicl, Slobodan Tišma, Tamara Šuškić, Slobodan Ivanović, Bojan Samson, Dragoslava Barzut, Ana Marija Grbić, Ljiljana Đurđić, Marija Midžović, Gojko Božović, Siniša Tucić i Svetislav Travica.
Stručni saradnici: Nenad Milošević i Predrag Petrović

Miloš Crnjanski - O književnim temama

Miloš Crnjanski - O književnim temama (govori autor)

Borislav Pekić o mračnom dobu

Kafkini crteži

Kafka je bio i vrstan crtač.
Jovica Aćin je u uzbudljivoj knjizi „Šetnja po krovu“ (Geopoetika, 2007) sakupio sve dotad dostupne Kafkine crteže i propratio ih odlomcima iz njegove proze, kao i vlastitim tekstovima.
Evo nekih od Kafkinih crteža:

Književni vremeplov: 6. februar

Preminuo Karlo Goldoni (1793).

Književni vremeplov: 5. februar

U Beču, 1814. objavljena „Mala prostonarodna slavenoserbska pjesnarica “ Vuka Karadžića.

Književni 4. februar

Rođeni: Fransoa Rable (1494) i i Borislav Pekić (1930).
 

Književni 3. februar

Rođeni:

 Gertruda Stajn (1874)

 

Džojsov 2. februar

Džejms Džojs je rođen 2. februara 1882. godine.
Na isti dan, 1922. godine, u Parizu, u izdanju Silvije Bič, objavljen je Uliks.
Više o Džojsovom 2. februaru...

Srpska književnost 2. februara

Preminuli su:

Ljubomir Nenadović (1895)

Jevgenij Zamjatin i Meri Šeli

Prvog februarskog dana 1884. godine rođen je Jevgenij Zamjatin, tvorac antiutopijskog romana „Mi“. Evo odlomka iz tog romana:

Srpski književni glasnik

U Beogradu je, 1. februara 1901, objavljen prvi broj Srpskog književnog glasnika. Časopis je izlazio od februara 1901. do jula 1914. godine i u novoj seriji od septembra 1920. do aprila 1941. Prvi urednik je bio Bogdan Popović.

Virtuelni muzej Andre Bretona

Porodica Andre Bretona je otvorila Virtuelni muzej duhovnog začetnika nadrealzima. Muzej se nalazi na stranici www.andrebreton.fr

Džojs čita iz Fineganovog bdenja

Foto: Man Rej

Džejms Džojs čita iz Fineganovog bdenja. Odlomak Anna Livia Plurabelle. Poslušajte...
Snimak je iz 1929. Načinio ga je C.K. Ogden.
Evo reči Silvije Bič:
"How beautiful the “Anna Livia” recording is, and how amusing Joyce’s rendering of an Irish washerwoman’s brogue! This is a treasure we owe to C. K. Ogden and Basic English. Joyce, with his famous memory, must have known “Anna Livia” by heart. Nevertheless, he faltered at one place and, as in the Ulysses recording, they had to begin again. Ogden gave me both the first and second versions. Joyce gave me the immense sheets on which Ogden had had “Anna Livia” printed in huge type so that the author-his sight was growing dimmer-could read it without effort. I wondered where Mr. Ogden had got hold of such big type, until my friend Maurice Saillet, examining it, told me that the corresponding pages in the book had been photographed and much enlarged."

Džojs čita iz Uliksa

Džejms Džojs čita odlomak iz Uliksa (iz poglavlja Eol). Poslušajte...
Audio snimak iz 1924. godine, načinjen u studiju HMV u Parizu na nagovor Silvije Bič. HMV je pristao da iznajmi opremu ali nije želeo da ima ništa sa ovim snimkom. Silvija Bič svedoči:

"Joyce himself was anxious to have this record made, but the day I took him in a taxi to the factory in Billancourt, quite a distance from town, he was suffering with his eyes and very nervous.

Jungov intervju BBC-iju

Čovek ne može da podnese besmislen život
Karl Gustav Jung je 22. oktobra 1959, u svojoj osamdeset četvrtoj godini, dao intervju Džonu Frimenu za BBC-ijevu seriju intervjua Licem u lice. Jung je govorio o obrazovanju, religiji, svesti, ljudskoj prirodi i razlikama u temperamentu izmeđi njega i Frojda.

 

U novoj godini "Vergilije" sa novim, nižim cenama

U novu 2014. godinu Klub kreativnog čitanja "Vergilije" ulazi sa novim, nižim cenama od
4.800 dinara po izabranom autoru.
Svakom piscu su posvećena 4 termina od po 90 minuta, 1 termin nedeljno.
Tumači se u grupama od 5 do najviše 10 osoba.
Možete da izaberete za jednog ili više autora.
Prijavljivanje za odabranog pisca traje dok se ne obrazuje grupa od 5 do najviše 10 osoba.
Čekaju vas velikani svetske i domaće književnosti i njihovi moćni imaginarni svetovi. To su:

Dejvid Foster Volas o Kafki

Dejvid Foster Volas o Kafki - audio zapis

Seferis tukao De Gola

Godine 1963, Jorgos Seferis je dobio Nobela za književnost. Iste godine, kandidati su bili i budući nobelovci Neli Saks, Pablo Neruda, Semjuel Beket.
Među kandidatima se našao i Šarl de Gol koji je, u periodu od 1954. do 1959. godine, objavio svoje trotomne Ratne memoare.

Učenjak

Edmund Dulac

"I carski posvirnik napisa delo u dvadeset i pet svezaka, sve o veštačkoj ptici. Delo je bilo tako učeno i tako dugačko, a načičkano i natrontano sve ponajtežim kineskim rečima, da su svi govorili kako su ga i pročitali i razumeli, inače bi ih smatrali za glupake, a moglo bi još doći i do toga da dobiju bubotke – po celom telu."
(Hans Kristijan Andersen "Slavuj", preveo Stanislav Vinaver)

Pisanje na valjak

Ievgen Kharuk (Євген Харук)

"Morali su da pevaju zajedno, ali nikako da se slože, jer je pravi slavuj pevao na svoj način, a veštačka ptica je pevala na valjak."
(Hans Kristijan Andersen "Slavuj", preveo Stanislav Vinaver)
Sve se više piše na valjak. Sve je manje onih koji imaju želje i snage da pronađu svoj način.

Džo Bernard Šo

George Bernard Shaw by Sir Emery Walker, 1888. Glass negative. NPG, London.

Ajnštajn i Tomas Man