S poljskog prevela Milica Markić
Evo par odlomaka, koliko da se oseti ukus knjige:
„Upravo to rade šareni magazini, i ja sam želela da budem načas kao i oni: da govorim šta nismo uradili, gde smo omanuli, šta smo zanemarili i najzad da nas napujdaju na same sebe da bismo sami sebe prezirali.“
„Imamo to svoje telo, problematičan prtljag, zaista ništa o njemu ne znamo i potrebno nam je svakojako Oruđe da bismo saznali najprirodnije procese. Nije li skandal što sam morala da radim gastroskopiju kad je lekar želeo da proveri šta se dešava s mojim želucem? Morala sam da progutam debelu cev i tek uz pomoć kamere otkrila se pred nama unutrašnjost mog želuca. Jedino glomazno i primitivno Oruđe koje nam je dato za utehu, to je bol. Anđeli, ako postoje, kidaju se od smeha gledajući nas. Dobiješ telo i ništa o njemu ne znaš. Nemaš uputstvo za upotrebu.“
„Svi su ovde došli pravo s mise za gljivare i upravo su počinjale zdravice. Te zdravice je rado prihvatao Predsednik, tako je bio siguran u svoje velelepno predsednikovanje da s epojavio prosto u svom odelu, ostajući tako prerušen u samog sebe.“
„Ne, ne, ljudi u našoj zemlji nisu sposobni da se udruže i prave zajednice čak ni pod barjakom Vrganja. To je zemlja neurotičnih individualaca od kojih svaki, čim se samo nađe među drugima, počinje da ih uči, kritikuje, vređa i pokazuje im svoju nesumnjivu superiornost.“
„Dugo sam razmišljala o tome što je rekla Pepeljasta. I mislim da se podudara s jednom mojoj Teorijom. Naime, smatram da je ljudska psiha nastala da bi nas zaštitila od toga da vidimo istinu. Da nam ne dopusti da direktno vidimo mehanizam. Psiha je naš odbrambeni sistem – brine o tome da nikad ne shvatimo ono što nas okružuje. Uglavnom se bavi filtriranjem informacija, uprkos tome što su mogućnosti našeg mozga ogromne. Jer takvo znanje ne bismo mogli podneti. Jer se svaka, i najmanja čestica sveta sastoji od patnje.“
„Bilo je hladno proleće, Mrak se izlivao kroz malene prozore u dnevni boravak.“
