Ето, то је фашистичка операција, фашистичка по самој својој суштини, јер се одвија у најскровитијим деловима душе. Италија управо хита ка благостању које није ништо друго до егоизам, глупост, некултура, оговарање, лажни морализам, силеџијство, конформизам: понудити се, на неки начин, да се допринесе таквом обезвређивању, то је сада фашизам. Бити лаик, либерал, не значи ништа ако недостаје морална снага која надвладава искушење да се учествује у свету који привидно функционише са својим заводљивим и окрутним законима. Нема потребе да будемо јаки да бисмо се супротставили фашизму у његовим смешним или безумним формама, треба да се најснажније могуће супротставимо фашизму као нормалности, као веселој, монденској и друштвено пожељној кодификацији једног друштва које је брутално и егоистично у својој суштини.
Из књиге Пјер Паоло Пазолини: Фашизам антифашиста
