четвртак, 31. децембар 2015.
петак, 25. децембар 2015.
Tiranija sreće – audio zapis
U četvrtak 24. decembra, u ogranizaciji Udruženja Oksimoron i Udruženja ljubitelja umetnosti Prozor, u klubu Prozor, u okviru kružoka Kiseonik, održan je razgovor na temu Tiranija sreće. Bilo je živo i zanimljivo, evo audio zapisa i fotki:
Audio:
Audio:
Tiranija sreće by Oksimoron on Mixcloud
Foto:петак, 18. децембар 2015.
Kružok: Kiseonik – tema: Tiranija sreće
Kružok: Kiseonik
Tema: Tiranija sreće
Vreme: četvrtak, 24. decembar u 19:30
Mesto: Udruženje ljubitelja umetnosti „Prozor“, Takovska 48, Beograd (preko puta Botaničke bašte)
Ulaz slobodan.
Da li je sreća obaveza?
Moramo li biti neprekidno srećni?
Da li postoje recepti za sreću?
Tema: Tiranija sreće
Vreme: četvrtak, 24. decembar u 19:30
Mesto: Udruženje ljubitelja umetnosti „Prozor“, Takovska 48, Beograd (preko puta Botaničke bašte)
Ulaz slobodan.
Da li je sreća obaveza?
Moramo li biti neprekidno srećni?
Da li postoje recepti za sreću?
уторак, 1. децембар 2015.
ФИЛОЗОФСКИ ТЕАТАР - ПРЕДАВАЊЕ ФРАНКА БИФОА БЕРАРДИЈА
ФИЛОЗОФСКИ ТЕАТАР - ПРЕДАВАЊЕ ФРАНКА БИФОА БЕРАРДИЈА, 1. ДЕЦЕМБРА НА СЦЕНИ „РАША ПЛАОВИЋ” (20,30)
Предавање једног од најзначајнијих и свакако најзанимљивијих италијанских филозофа и активиста Франка “Бифa” Берардија, у оквиру пројекта “Филозофски театар”, биће одржано 1. децембра у 20,30 часова на Сцени "Раша Плаовић".
“Филозофски театар” је пројекат који је започело Хрватско народно казалиште из Загреба 2014. године са жељом да поново успостави блиску везу између филозофије и позоришта. Како напомиње покретач пројекта Срећко Хорват, “веза између филозофије и казалишта увијек је била јача него веза између филозофије и било којега другог медија. Најпознатија и најутјецајнија дјела Жан-Пол Сартра недвојбено су његове драме, као што је и Бертолд Брехт промишљању радикалне политике приступио управо кроз казалиште и путем њега разрадио свој епски театар”.
Предавање једног од најзначајнијих и свакако најзанимљивијих италијанских филозофа и активиста Франка “Бифa” Берардија, у оквиру пројекта “Филозофски театар”, биће одржано 1. децембра у 20,30 часова на Сцени "Раша Плаовић".
“Филозофски театар” је пројекат који је започело Хрватско народно казалиште из Загреба 2014. године са жељом да поново успостави блиску везу између филозофије и позоришта. Како напомиње покретач пројекта Срећко Хорват, “веза између филозофије и казалишта увијек је била јача него веза између филозофије и било којега другог медија. Најпознатија и најутјецајнија дјела Жан-Пол Сартра недвојбено су његове драме, као што је и Бертолд Брехт промишљању радикалне политике приступио управо кроз казалиште и путем њега разрадио свој епски театар”.
петак, 27. новембар 2015.
Razgovor na temu: Veliki inkvizitor kao Veliki komunikator
Kružok: Kiseonik
Tema prva: Veliki inkvizitor kao Veliki komunikator
Vreme: subota, 28. novembar u 19:30
Mesto: Udruženje ljubitelja umetnosti „Prozor“, Takovska 48, Beograd (preko puta Botaničke bašte)
Ulaz slobodan.
Udruženje „Oksimoron“ i Udruženje ljubitelja umetnosti „Prozor“ otvaraju kružok „Kiseonik“.
Otvorimo prozor, treba nam vazduha.
Udahnimo kiseonik.
Da misli življe prostruje. Da mašta proradi.
U kružoku, misli kruže. I u tom kruženju se podstiču, nadopunjuju, uobličavaju. Životi nam postaju puniji, duh smeliji.
Tema prva: Veliki inkvizitor kao Veliki komunikator
Vreme: subota, 28. novembar u 19:30
Mesto: Udruženje ljubitelja umetnosti „Prozor“, Takovska 48, Beograd (preko puta Botaničke bašte)
Ulaz slobodan.
Udruženje „Oksimoron“ i Udruženje ljubitelja umetnosti „Prozor“ otvaraju kružok „Kiseonik“.
Otvorimo prozor, treba nam vazduha.
Udahnimo kiseonik.
Da misli življe prostruje. Da mašta proradi.
U kružoku, misli kruže. I u tom kruženju se podstiču, nadopunjuju, uobličavaju. Životi nam postaju puniji, duh smeliji.
четвртак, 26. новембар 2015.
субота, 21. новембар 2015.
Kamel Daud: Merso, kontra-istraga
Kamel Daud
MERSO, KONTRA-ISTRAGA
Prevela sa francuskog: Svetlana Stojanović
Akademska knjiga, Novi Sad, 2015.
U romanu Stranac Albera Kamija, Merso je u leto 1942. sahranio majku, otišao sa devojkom na plažu i sa pet hitaca iz revolvera ubio Arapina. Istraga o ubistvu nije postavila pitanje ko je bio taj Arapin. Sedamdeset godina kasnije, ostareli Harun, Arapinov brat, sedi u jednom baru u Oranu i priča o istrazi koju su njegova majka i on ceo život vodili da nađu telo, sahrane ga i saopšte svetu ime ubijenog.
Odlomak iz romana:
I
Danas je M’ma još živa.
Više ne kaže ništa, mada bi mogla ispričati dosta toga. Za razliku od mene, koji sam ovu priču toliko preispitivao da se više ne sećam gotovo ničega.
Hoću da kažem kako je ova priča stara preko pola veka. Dogodila se i mnogo se o njoj govorilo. Ljudi još o njoj pričaju, ali pominju samo jednog mrtvog – bez stida, vidiš, a bilo ih dvojica. Da, dvojica. Zašto je jedan izostavljen? Prvi je umeo da pripoveda, toliko dobro da mu je uspelo da se njegov zločin zaboravi, dok je drugi bio nepismeni siromah kojeg je Bog stvorio samo zato da primi metak i ponovo se pretvori u prašinu, anonimus koji nije imao vremena čak ni da dobije ime.
MERSO, KONTRA-ISTRAGA
Prevela sa francuskog: Svetlana Stojanović
Akademska knjiga, Novi Sad, 2015.
U romanu Stranac Albera Kamija, Merso je u leto 1942. sahranio majku, otišao sa devojkom na plažu i sa pet hitaca iz revolvera ubio Arapina. Istraga o ubistvu nije postavila pitanje ko je bio taj Arapin. Sedamdeset godina kasnije, ostareli Harun, Arapinov brat, sedi u jednom baru u Oranu i priča o istrazi koju su njegova majka i on ceo život vodili da nađu telo, sahrane ga i saopšte svetu ime ubijenog.
Odlomak iz romana:
I
Danas je M’ma još živa.
Više ne kaže ništa, mada bi mogla ispričati dosta toga. Za razliku od mene, koji sam ovu priču toliko preispitivao da se više ne sećam gotovo ničega.
Hoću da kažem kako je ova priča stara preko pola veka. Dogodila se i mnogo se o njoj govorilo. Ljudi još o njoj pričaju, ali pominju samo jednog mrtvog – bez stida, vidiš, a bilo ih dvojica. Da, dvojica. Zašto je jedan izostavljen? Prvi je umeo da pripoveda, toliko dobro da mu je uspelo da se njegov zločin zaboravi, dok je drugi bio nepismeni siromah kojeg je Bog stvorio samo zato da primi metak i ponovo se pretvori u prašinu, anonimus koji nije imao vremena čak ni da dobije ime.
понедељак, 16. новембар 2015.
Kružok: Kiseonik – Veliki inkvizitor kao Veliki komunikator
Kružok: Kiseonik
Tema prva: Veliki inkvizitor kao Veliki komunikator
Vreme: subota, 28. novembar u 19:30
Mesto: Udruženje ljubitelja umetnosti „Prozor“, Takovska 48, Beograd (preko puta Botaničke bašte)
Molimo sve zainteresovane da nam, najkasnije do četvrtka, 26. novembra najave svoje učešće na prvom razgovoru na temu: Veliki inkvizitor kao Veliki komunikator. Učešće je besplatno.
Udruženje „Oksimoron“ i Udruženje ljubitelja umetnosti „Prozor“ otvaraju kružok „Kiseonik“.
Tema prva: Veliki inkvizitor kao Veliki komunikator
Vreme: subota, 28. novembar u 19:30
Mesto: Udruženje ljubitelja umetnosti „Prozor“, Takovska 48, Beograd (preko puta Botaničke bašte)
Molimo sve zainteresovane da nam, najkasnije do četvrtka, 26. novembra najave svoje učešće na prvom razgovoru na temu: Veliki inkvizitor kao Veliki komunikator. Učešće je besplatno.
Udruženje „Oksimoron“ i Udruženje ljubitelja umetnosti „Prozor“ otvaraju kružok „Kiseonik“.
недеља, 15. новембар 2015.
субота, 7. новембар 2015.
Zbornik "Stranci" u "Prozoru"
Udruženje "Oksimoron" je u, u saradnji sa Udruženjem ljubitelja umetnosti "Prozor", u petak 6. novembra održalo razgovor o zborniku "Stranci". Zbornik čine najsupeliji prilozi, eseji i priče, sa regionalnog konkursa na temu - stranac.
Evo video, audio zapisa i fotki.
Evo video, audio zapisa i fotki.
Video:
понедељак, 2. новембар 2015.
Predstavljanje zbornika „Stranci“
Predstavljanje zbornika „Stranci“
Vreme: petak, 6. novembar u 20 časova
Mesto: Udruženje ljubitelja umetnosti „Prozor“, Takovska 48, Beograd (preko puta Botaničke bašte)
Udruženje „Oksimoron“ će, u saradnji sa Udruženjem ljubitelja umetnosti „Prozor“, u petak 6. novembra, sa početkom u 20 časova, u „Prozoru“, Takovska 48, Beograd (preko puta Botaničke bašte), predstaviti zbornik „Stranci“.
Zbornik „Stranci“ čine najuspeliji radovi sa regionalnog konkursa za priču i esej na temu – stranac. Konkurs je deo „Oksimoronovog“ projekta „Preispitivanja“ u okviru koga je protekle, 2014. godine, objavljen zbornik „Preobražaji“. Novi konkurs, sa novom temom, sledi naredne, 2016. godine.
O „Strancima“ govore Ljiljana Dragaš, Zorana Ogrizović, Dejan Simonović i autori zbornika.
Oksimoron
Mob: 065 201 6822
Mejl: oksimoron2012@gmail.com
Web: www.oksimoron2012.blogspot.com
Facebook: www.facebook.com/oksimoron.beograd
Vreme: petak, 6. novembar u 20 časova
Mesto: Udruženje ljubitelja umetnosti „Prozor“, Takovska 48, Beograd (preko puta Botaničke bašte)
Udruženje „Oksimoron“ će, u saradnji sa Udruženjem ljubitelja umetnosti „Prozor“, u petak 6. novembra, sa početkom u 20 časova, u „Prozoru“, Takovska 48, Beograd (preko puta Botaničke bašte), predstaviti zbornik „Stranci“.
Zbornik „Stranci“ čine najuspeliji radovi sa regionalnog konkursa za priču i esej na temu – stranac. Konkurs je deo „Oksimoronovog“ projekta „Preispitivanja“ u okviru koga je protekle, 2014. godine, objavljen zbornik „Preobražaji“. Novi konkurs, sa novom temom, sledi naredne, 2016. godine.
O „Strancima“ govore Ljiljana Dragaš, Zorana Ogrizović, Dejan Simonović i autori zbornika.
Oksimoron
Mob: 065 201 6822
Mejl: oksimoron2012@gmail.com
Web: www.oksimoron2012.blogspot.com
Facebook: www.facebook.com/oksimoron.beograd
среда, 14. октобар 2015.
"Stranci" u emisiji "Utorkom u sredu"
понедељак, 14. септембар 2015.
Objavljen zbornik "Stranci"
Udruženje Oksimoron je objavilo zbornik Stranci. Čine ga najuspeliji radovi – priče i eseji – pristigli na regionalni konkurs sa temom stranac. Bio je to drugi konkurs u okviru projekta „Preispitivanja“. Prvi je održan protekle, 2014. godine, tema je bila – preobražaj.
Kroz dvadeset devet priloga (dvadeset šest priča i tri eseja) zbornika Stranci autori su, na književno ubedljiv i samosvojan način, tematizovali, preispitivali, uobličavali ovu, možda nikada aktuelniju temu.
U zborniku se nalaze sledeće priče:
Kroz dvadeset devet priloga (dvadeset šest priča i tri eseja) zbornika Stranci autori su, na književno ubedljiv i samosvojan način, tematizovali, preispitivali, uobličavali ovu, možda nikada aktuelniju temu.
U zborniku se nalaze sledeće priče:
недеља, 13. септембар 2015.
“2084” Bualema Sansala, roman o islamu na vlasti u Evropi
L'écrivain algérien Boualem Sansal, dans sa maison, le 17 août 2015, à Bourmedes, à l'est d'Alger. afp.com/Farouk Batiche |
Po Bualemu, tri totalitarizma koja je zamislio Orvel (Okeanija, Evroazija i Istazija) su se danas spojila u jedinstven totalitarni sistem koji se može nazvati globalizacijom. Taj sistem, koji je na svom putu uništio sve kulture, naišao je na nešto sasvim neočekivano: uskrnuće islama. Islamski totalitarizam će nadvladati zato što se oslanja na božanstvo i mladost, koja se ne boji smrti, dok se globalizacija oslanja na novac i udobnost, stvari ništavne i prolazne.
U romanu „2084“, Sansal zamišlja zemlju Abistan, podvrgnutu okrutnom božanskom zakonu kome se ljudi mole devet puta dnevno, u kojoj su glavne aktivnosti beskrajna hodočašća i spektakli masovnih kažnjavanja. „Strah od Boga će biti jači nego strah od oružja“ a „Ljudi će moći da žive u oskudici. Biće im nephodne samo džamije da se mole, iz uverenja ili straha“, kaže autor.
Prenosimo u celini tekst iz L’Ekspresa, posvećen ovom romanu.
понедељак, 29. јун 2015.
Ishod konkursa za priču i esej sa temom – stranac
U okviru projekta „Preispitivanja“ udruženje Oksimoron je raspisalo regionalni konkurs za priču ili esej sa temom – stranac.
Tema se pokazala podsticajnom. Pristiglo je dosta zanimljivih i kvalitetnih priloga.
Žiri je odabrao sledeće:
Tema se pokazala podsticajnom. Pristiglo je dosta zanimljivih i kvalitetnih priloga.
Žiri je odabrao sledeće:
недеља, 14. јун 2015.
Dubravka Ugrešić: Nema više provokacije, sve je trgovina
Tanjug | 13. 06. 2015. - 15:40h | Foto: A. Dimitrijević
U savremenom svetu ništa više nije provokativno, nego je sve pitanje neke trgovine i pozicioniranja na tržištu, izjavila je danas Tanjugu poznata hrvatska autorka Dubravka Ugrešić.
Ona je u Beogradu gost književnog festivala Krokodil, koji je u toku u Muzeju istorije Jugoslavije, i učestvuje u debati na temu o svrsishodnosti književne i umetničke provokacije.
Ugrešić je napomenula da je slično u kulturi i u politici, navodeći primer jedne kampanje HDZ-a.
U savremenom svetu ništa više nije provokativno, nego je sve pitanje neke trgovine i pozicioniranja na tržištu, izjavila je danas Tanjugu poznata hrvatska autorka Dubravka Ugrešić.
Dubravka Ugrešić |
Ona je u Beogradu gost književnog festivala Krokodil, koji je u toku u Muzeju istorije Jugoslavije, i učestvuje u debati na temu o svrsishodnosti književne i umetničke provokacije.
Ugrešić je napomenula da je slično u kulturi i u politici, navodeći primer jedne kampanje HDZ-a.
понедељак, 1. јун 2015.
Vladan Stojanović Zorovavelj
Međutim Stojadinović kresnu palidrvce.
Cigara, plamen, dim...
... Njegov svet nije bio njegov svet. Mašta – bajadera igrala pred kim sve ne; zenice – mrežice, sručivale samo somčiće u dušu. I sve koješta!
Koješta bilo čim je banuo u prestonicu. Lepo, odmah s oka video da ne valja. Nebo guska, ulice, zli jezici, opšti izgled mačiji kašalj. Pa one turobne reke u nizini – porodilje; pa onaj plavičasti brdeljak na jugu samo što ne kmekne... Pih!...
(Vladan Stojanović Zorovavelj „Palidrvce“)
петак, 29. мај 2015.
Comment on a lancé "Madame Bovary"
Par Gilles Anquetil
Publié le 08-05-2015
Tout a commencé par un fiasco. Un désastre littéraire. Le 12 septembre 1849, à 15h20, Flaubert achevait sa première «Tentation de saint Antoine». Il en était fort fier. Aussitôt il convoque par lettres comminatoires ses deux amis les plus proches, Maxime Du Camp et Louis Bouilhet. Il veut leur soumettre sans attendre son oeuvre.
Publié le 08-05-2015
Tout a commencé par un fiasco. Un désastre littéraire. Le 12 septembre 1849, à 15h20, Flaubert achevait sa première «Tentation de saint Antoine». Il en était fort fier. Aussitôt il convoque par lettres comminatoires ses deux amis les plus proches, Maxime Du Camp et Louis Bouilhet. Il veut leur soumettre sans attendre son oeuvre.
четвртак, 28. мај 2015.
Nadomak suđenja "Besposličarima"
Evo nas nadomak književnog udara.
Evo nas nadomak suđenja „Besposličarima“, deli nas još samo jedan jedini korak.
Sudiće se u petak, 29. maja. Suđenje će započeti u 20 časova, u smiraj dana.
Gde? Ko pita, saznaće.
Sudsko veće će pokušati da ustanovi da li je, šta, kako, zašto, na koji način, kome, u kome pogledu zgrešila ova knjiga.
Šta je u njoj sporno? Sa kog stanovišta? Iz kog ugla?
Za i protiv „Besposličara“ će govoriti Vesna Trijić, Igor Perišić i autor.
Konačnu presudu će doneti publika, kao porota.
Hoće li „Besposličari“ biti osuđeni? Ili oslobođeni?
Evo nas nadomak suđenja „Besposličarima“, deli nas još samo jedan jedini korak.
Sudiće se u petak, 29. maja. Suđenje će započeti u 20 časova, u smiraj dana.
Gde? Ko pita, saznaće.
Sudsko veće će pokušati da ustanovi da li je, šta, kako, zašto, na koji način, kome, u kome pogledu zgrešila ova knjiga.
Šta je u njoj sporno? Sa kog stanovišta? Iz kog ugla?
Za i protiv „Besposličara“ će govoriti Vesna Trijić, Igor Perišić i autor.
Konačnu presudu će doneti publika, kao porota.
Hoće li „Besposličari“ biti osuđeni? Ili oslobođeni?
среда, 20. мај 2015.
недеља, 17. мај 2015.
среда, 13. мај 2015.
O dokoličarima i besposličarima – intervju "Danasu"
Dejan Simonović o svom košmarno-komičnom romanu "Beposličari"
Ministre je lakše podneti u knjizi
AUTOR: OLIVERA ĐURĐEVIĆ
Stari Grci su znali da nema filozofije, pa ni književnosti bez dokolice... Naslov Vašeg romana je Besposličari, kakva je razlika između dokoličara i besposličara?
Dokoličar je slobodan čovek. Raspolaže svojim vremenom, svojim životom. I može da se posveti onome što život čini vrednim življenja.
Besposličar je proizvod i parija sistema koji svakog pretvara u roba. Pa i u nešto manje, neznatnije od roba: u radno-poštrošačku mašinu.
Ministre je lakše podneti u knjizi
AUTOR: OLIVERA ĐURĐEVIĆ
Stari Grci su znali da nema filozofije, pa ni književnosti bez dokolice... Naslov Vašeg romana je Besposličari, kakva je razlika između dokoličara i besposličara?
Dokoličar je slobodan čovek. Raspolaže svojim vremenom, svojim životom. I može da se posveti onome što život čini vrednim življenja.
Besposličar je proizvod i parija sistema koji svakog pretvara u roba. Pa i u nešto manje, neznatnije od roba: u radno-poštrošačku mašinu.
субота, 2. мај 2015.
"Besposličari" u Gutenbergovom odgovoru - audio
Kulturni krugovi – Gutenbergov odgovor
1. maj 2015.
Radio Beograd 2
Autor emisije: Tamara Krstić
U petak, 1. maja su o romanu „Besposličari“ razgovarali Tamara Krstić
i Dejan Simonović.
Radio Beograd 2
Autor emisije: Tamara Krstić
U petak, 1. maja su o romanu „Besposličari“ razgovarali Tamara Krstić
i Dejan Simonović.
петак, 1. мај 2015.
Završen konkurs
Istekao je rok za slanje priloga na konkurs za priču i esej, tema: stranac.
Zahvaljujemo svima koji su poslali svoje radove.
Rezultati će biti objavljeni na blogu Oksimorona do 30. juna 2015. godine.
Zahvaljujemo svima koji su poslali svoje radove.
Rezultati će biti objavljeni na blogu Oksimorona do 30. juna 2015. godine.
четвртак, 30. април 2015.
Poslednji dan konkursa, tema: stranac
Danas je poslednji dan za slanje priloga na konkurs za priču i esej, tema: stranac.
четвртак, 23. април 2015.
Još 7 dana za slanje priloga na konkurs za priču i esej, tema: stranac
Udruženje Oksimoron raspisuje konkurs za priču ili esej sa temom – stranac.
Na konkurs se mogu slati prilozi pisani na srpskom ili srodnim jezicima koji se razumeju bez prevoda, obima do 20.000 slovnih znakova. Biće uzeti u obzir isključivo prilozi koji prethodno nisu objavljivani u štampanom ili elektronskom obliku.
Rok za slanje radova je 30. april 2015. godine. Rezultati će biti objavljeni na blogu Oksimorona, najkasnije do 30. juna.
Priloge slati isključivo elektronskim putem, kao prikačeni word dokument u doc ili docx formatu, na mejl: oksimoron2012@gmail.com
Udruženje Oksimoron će izdvojiti najuspelije radove i objaviti ih u zborniku, u elektronskom i štampanom izdanju. Biće organizovana promocija samog zbornika.
Na konkurs se mogu slati prilozi pisani na srpskom ili srodnim jezicima koji se razumeju bez prevoda, obima do 20.000 slovnih znakova. Biće uzeti u obzir isključivo prilozi koji prethodno nisu objavljivani u štampanom ili elektronskom obliku.
Rok za slanje radova je 30. april 2015. godine. Rezultati će biti objavljeni na blogu Oksimorona, najkasnije do 30. juna.
Priloge slati isključivo elektronskim putem, kao prikačeni word dokument u doc ili docx formatu, na mejl: oksimoron2012@gmail.com
Udruženje Oksimoron će izdvojiti najuspelije radove i objaviti ih u zborniku, u elektronskom i štampanom izdanju. Biće organizovana promocija samog zbornika.
петак, 17. април 2015.
Miloš Crnjanski „Kod Hiperborejaca“
Evo par odlomaka. Prepoznajemo mnogo toga, kulise epoha se menjaju, kao na pozornici, ali ne i drama, ili komedija, istorije.
„I Kaligula je, do smrti Tiberijeve, bio sitnica, ali nije na samrtnom času Tiberija. Raskrupnjao se do uzroka, u budućnosti. Sitnice se raskrupnjaju do velikih uzroka, u budućnosti.“
„Sa detetom na ruci – Tiberijem – njegova mati je tako bežala, od potera. Ta uteha mi je bila dobrodošla u Rimu, i zato, što sam, tek tada, uoči rata, primetio, da sam na niskom položaju činovina, u svetu, u kom mogu da posmatram sve, ali da izmenim, ništa. Niti mene ko pita, niti mene ko sluša. Sve što se događa, tih godina, i tih dana, sve što će se dogoditi idućih meseca, zavisi od nekih kraljeva, prinčeva, generala, i – što se prećutkuje – od njihovih žena i drolja.
Sve je romantično i glupo, kao neki roman, koji piše neki, gorostasni, Aleksandar Dima.“
среда, 15. април 2015.
Još 15 dana za slanje priloga na konkurs za priču i esej, tema: stranac
Udruženje Oksimoron raspisuje konkurs za priču ili esej sa temom – stranac.
Na konkurs se mogu slati prilozi pisani na srpskom ili srodnim jezicima koji se razumeju bez prevoda, obima do 20.000 slovnih znakova. Biće uzeti u obzir isključivo prilozi koji prethodno nisu objavljivani u štampanom ili elektronskom obliku.
Rok za slanje radova je 30. april 2015. godine. Rezultati će biti objavljeni na blogu Oksimorona, najkasnije do 30. juna.
Priloge slati isključivo elektronskim putem, kao prikačeni word dokument u doc ili docx formatu, na mejl: oksimoron2012@gmail.com
Udruženje Oksimoron će izdvojiti najuspelije radove i objaviti ih u zborniku, u elektronskom i štampanom izdanju. Biće organizovana promocija samog zbornika.
Na konkurs se mogu slati prilozi pisani na srpskom ili srodnim jezicima koji se razumeju bez prevoda, obima do 20.000 slovnih znakova. Biće uzeti u obzir isključivo prilozi koji prethodno nisu objavljivani u štampanom ili elektronskom obliku.
Rok za slanje radova je 30. april 2015. godine. Rezultati će biti objavljeni na blogu Oksimorona, najkasnije do 30. juna.
Priloge slati isključivo elektronskim putem, kao prikačeni word dokument u doc ili docx formatu, na mejl: oksimoron2012@gmail.com
Udruženje Oksimoron će izdvojiti najuspelije radove i objaviti ih u zborniku, u elektronskom i štampanom izdanju. Biće organizovana promocija samog zbornika.
ДЕЛА СТАНИСЛАВА ВИНАВЕРА
Четвртак, 16. април у 19:30
Задужбина Илије М. Коларца Мала сала
Књижевно вече "ДЕЛА СТАНИСЛАВА ВИНАВЕРА"
Учествују: Милка Зјачић Аврамовић, др Гојко Тешић, др Предраг Петровић и др Александар Гордић
Задужбина Илије М. Коларца Мала сала
Књижевно вече "ДЕЛА СТАНИСЛАВА ВИНАВЕРА"
Учествују: Милка Зјачић Аврамовић, др Гојко Тешић, др Предраг Петровић и др Александар Гордић
понедељак, 13. април 2015.
Скрајнути писци: Александар Илић (1890-1947)
Уторак, 14. арпил у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Скрајнути писци: Александар Илић (1890-1947)
Говоре:
Гојко Тешић
Ђорђије Вуковић
Уређује и води Дејан Симоновић
Четврта трибина из циклуса Скрајнути писци. На претходним трибинама се говорило о Станиславу Кракову (јануар), Љубомиру Мицићу (фебруар), Бошку Токину (март).
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Скрајнути писци: Александар Илић (1890-1947)
Говоре:
Гојко Тешић
Ђорђије Вуковић
Уређује и води Дејан Симоновић
Четврта трибина из циклуса Скрајнути писци. На претходним трибинама се говорило о Станиславу Кракову (јануар), Љубомиру Мицићу (фебруар), Бошку Токину (март).
среда, 8. април 2015.
уторак, 7. април 2015.
Књижевни магазин број 163-165
Објављен
је број 163-165 Књижевног магазина који доноси сећања на Светлану
Велмар-Јанковић, извештај са Тринаесте скупштине СКД и усвојене иницијативе, разговор
са Драганом Стојановићем, поезију Слободана Зубановића, Драгана Хамовића,
Мирослава Цере Михаиловића, Томаша Шаламуна, одломке из Дневника Борислава Пекића, прозу Славољуба Марковића, Романа Сенчина,
Кшиштофа Варге, дневничке записе Игора Перишића, темат посвећен недавно
преминулом Станиславу Барањчаку и друге занимљиве прилоге.
недеља, 5. април 2015.
Београдски књижевни часопис број 38
Београдски књижевни часопис број 38
година XI / број 38 / март 2015.
АНТОЛОГИЈА БЕОГРАД
ИЗ НОВЕ УКРАЈИНСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
САДРЖАЈ
Дејан Алексић: Најусамљенији човек на свету
Томислав Маринковић: Гледање кроз ноћ
Мирко Демић: Fuga melanholica
Мухарем Баздуљ: Никад човјек не зна у којој ће вјери умријети
Иван Антић: Није се прекинуло
Жарко Радаковић: Безвезне приче
Јасмина Нешковић: Трећа сестра
Зоран Мандић: Брисање биографије
година XI / број 38 / март 2015.
АНТОЛОГИЈА БЕОГРАД
ИЗ НОВЕ УКРАЈИНСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
САДРЖАЈ
Дејан Алексић: Најусамљенији човек на свету
Томислав Маринковић: Гледање кроз ноћ
Мирко Демић: Fuga melanholica
Мухарем Баздуљ: Никад човјек не зна у којој ће вјери умријети
Иван Антић: Није се прекинуло
Жарко Радаковић: Безвезне приче
Јасмина Нешковић: Трећа сестра
Зоран Мандић: Брисање биографије
среда, 1. април 2015.
Andrić: dostojanstvo dela
Ivo Andrić je šezdesetih godina prošlog veka odbio ponudu Holivuda za ekranizaciju “Gospođice”, piše Blic.
Pisac je branio dostojanstvo književnog dela i nije dozvolio holivudskim producentima da ga menjaju u skladu sa svojim šablonima.
Danas su pisci mnogo podatniji. Valjda je i zato istinskog dela sve manje.
Pisac je branio dostojanstvo književnog dela i nije dozvolio holivudskim producentima da ga menjaju u skladu sa svojim šablonima.
Danas su pisci mnogo podatniji. Valjda je i zato istinskog dela sve manje.
уторак, 31. март 2015.
Još mesec dana za slanje priloga na konkurs za priču i esej, tema: stranac
Udruženje Oksimoron raspisuje konkurs za priču ili esej sa temom – stranac.
Na konkurs se mogu slati prilozi pisani na srpskom ili srodnim jezicima koji se razumeju bez prevoda, obima do 20.000 slovnih znakova. Biće uzeti u obzir isključivo prilozi koji prethodno nisu objavljivani u štampanom ili elektronskom obliku.
Rok za slanje radova je 30. april 2015. godine. Rezultati će biti objavljeni na blogu Oksimorona, najkasnije do 30. juna.
Priloge slati isključivo elektronskim putem, kao prikačeni word dokument u doc ili docx formatu, na mejl: oksimoron2012@gmail.com
Udruženje Oksimoron će izdvojiti najuspelije radove i objaviti ih u zborniku, u elektronskom i štampanom izdanju. Biće organizovana promocija samog zbornika.
Na konkurs se mogu slati prilozi pisani na srpskom ili srodnim jezicima koji se razumeju bez prevoda, obima do 20.000 slovnih znakova. Biće uzeti u obzir isključivo prilozi koji prethodno nisu objavljivani u štampanom ili elektronskom obliku.
Rok za slanje radova je 30. april 2015. godine. Rezultati će biti objavljeni na blogu Oksimorona, najkasnije do 30. juna.
Priloge slati isključivo elektronskim putem, kao prikačeni word dokument u doc ili docx formatu, na mejl: oksimoron2012@gmail.com
Udruženje Oksimoron će izdvojiti najuspelije radove i objaviti ih u zborniku, u elektronskom i štampanom izdanju. Biće organizovana promocija samog zbornika.
понедељак, 30. март 2015.
Станислав Краков изложба
Уторак, 31. март у 19 сати
СТАНИСЛАВ КРАКОВ (1895, Kрагујевац - 1968, Сен Жилијен)
Отварање изложбе оставштине Станислава Кракова из Одељења посебних фондова Народне библиотеке Србије
Учествују: Маша Милорадовић, виши библиотекар, водитељ Фонда фотодокумената у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке Србије и Гојко Тешић, књижевни историчар
ИЗЛОЖБА ТРАЈЕ ДО 8. АПРИЛА
ГАЛЕРИЈА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ "ВУК КАРАЏИЋ"
Др Зорана Ђинђића 10, Крагујевац
Facebook
СТАНИСЛАВ КРАКОВ (1895, Kрагујевац - 1968, Сен Жилијен)
Отварање изложбе оставштине Станислава Кракова из Одељења посебних фондова Народне библиотеке Србије
Учествују: Маша Милорадовић, виши библиотекар, водитељ Фонда фотодокумената у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке Србије и Гојко Тешић, књижевни историчар
ИЗЛОЖБА ТРАЈЕ ДО 8. АПРИЛА
ГАЛЕРИЈА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ "ВУК КАРАЏИЋ"
Др Зорана Ђинђића 10, Крагујевац
четвртак, 26. март 2015.
Књиженство: женске робинзонијаде
Пре читаоцима је четврти број Књиженствa, часописa за студије књижевности, рода и културе, покренутог у оквиру истраживачког пројекта Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Први текст у овом броју посвећен је женским робинзонијадама, као занимљивом искораку из жанра пустоловних романа „за дечаке“.
Први текст у овом броју посвећен је женским робинзонијадама, као занимљивом искораку из жанра пустоловних романа „за дечаке“.
субота, 28. фебруар 2015.
„Besposličari“ – gogoljevski roman o nama
Pred čitaocima je novi roman Dejana Simonovića, pod naslovom „Besposličari“.
„Besposličari“ su gogoljevski, košmarno-komični, izokrenuti roman o nama.
To je roman o poslogubiteljskom udesu i poslotražiteljskom zanatu. O Zavodu za besposličare, Klubu poslotražitelja, Radosnom odlasku.
Roman o goropadnim bankama i još goropadnijim kamatama. O neodoljivim bankarskim proizvodima. Golubijem gnezdu, na primer.
среда, 11. фебруар 2015.
Uskoro "Besposličari"
Uskoro će biti objavljen novi roman Dejana Simonovića "Besposličari".
To je roman o...
Saznaće se. Kroz koji dan.
To je roman o...
Saznaće se. Kroz koji dan.
четвртак, 15. јануар 2015.
Konkurs za priču i esej, tema – stranac
Udruženje Oksimoron raspisuje konkurs za priču ili esej sa temom – stranac.
Na konkurs se mogu slati prilozi pisani na srpskom ili srodnim jezicima koji se razumeju bez prevoda, obima do 20.000 slovnih znakova. Biće uzeti u obzir isključivo prilozi koji prethodno nisu objavljivani u štampanom ili elektronskom obliku.
Rok za slanje radova je 30. april 2015. godine. Rezultati će biti objavljeni na blogu Oksimorona, najkasnije do 30. juna.
Priloge slati isključivo elektronskim putem, kao prikačeni word dokument u doc ili docx formatu, na mejl: oksimoron2012@gmail.com
Udruženje Oksimoron će izdvojiti najuspelije radove i objaviti ih u zborniku, u elektronskom i štampanom izdanju. Biće organizovana promocija samog zbornika.
Na konkurs se mogu slati prilozi pisani na srpskom ili srodnim jezicima koji se razumeju bez prevoda, obima do 20.000 slovnih znakova. Biće uzeti u obzir isključivo prilozi koji prethodno nisu objavljivani u štampanom ili elektronskom obliku.
Rok za slanje radova je 30. april 2015. godine. Rezultati će biti objavljeni na blogu Oksimorona, najkasnije do 30. juna.
Priloge slati isključivo elektronskim putem, kao prikačeni word dokument u doc ili docx formatu, na mejl: oksimoron2012@gmail.com
Udruženje Oksimoron će izdvojiti najuspelije radove i objaviti ih u zborniku, u elektronskom i štampanom izdanju. Biće organizovana promocija samog zbornika.
Пријавите се на:
Постови (Atom)