Предавање једног од најзначајнијих и свакако најзанимљивијих италијанских филозофа и активиста Франка “Бифa” Берардија, у оквиру пројекта “Филозофски театар”, биће одржано 1. децембра у 20,30 часова на Сцени "Раша Плаовић".
“Филозофски театар” је пројекат који је започело Хрватско народно казалиште из Загреба 2014. године са жељом да поново успостави блиску везу између филозофије и позоришта. Како напомиње покретач пројекта Срећко Хорват, “веза између филозофије и казалишта увијек је била јача него веза између филозофије и било којега другог медија. Најпознатија и најутјецајнија дјела Жан-Пол Сартра недвојбено су његове драме, као што је и Бертолд Брехт промишљању радикалне политике приступио управо кроз казалиште и путем њега разрадио свој епски театар”.
Позориште је такође увек било место за активно промишљање друштва и друштвених процеса, а “Филозофски театар” отвара место за јавну дискусију и то управо у Народном позоришту, што је у овом тренутку више него неопходно. У том смислу Хорват напомиње: “Ако из казалишта не изађемо као другачији људи, чему онда још уопће казалиште? И зашто уопће још ићи у казалиште ако не очекујемо да ће нам се нешто догодити, да ћемо нешто осјетити, да ћемо промијенити мишљење, да ћемо видјети себе и упознати друге.” Позориште тако постаје место окупљања и сусрета с најинспиративнијим савременим филозофима, социолозима, психоаналитичарима, књижевницима и економистима који на различите начине говоре о данашњем тренутку и предлажу и промишљају друштвене промене. Публика се у овом случају не третира као неми посматрач догађаја већ као активни учесник у јавној дебати која се отвара након сваког Филозофског театра.
У претходној сезони (2014/2015) гости “Филозофског театра” у ХНК су били филозоф Славој Жижек, филозофкиња Јулија Кристева, писац Николо Аманити, социолози Саскиа Сасен и Ричард Сенет, економиста Томас Пикети, глумица Ванесе Редгрејв а у наредном периоду се очекују гостовања Тарика Алија, Алена Бадјуа, Еве Илуз и многих других, како у Загребу тако и у Београду и Сарајеву. Жижек је за “Филозофски театар” написао своју прву драму “Антигона” која би у наредној сезони требало да буде изведена у ХНК.
ФРАНКО БИФО БЕРАРДИ
Франко “Бифо” Берарди (рођен 1948. године у Болоњи) је тренутно један од најзначајнијих и свакако најзанимљивијих италијанских филозофа и активиста. Аутор је многобројних књига и есеја. Берарди је основао магазин A/traverso, био учесник на радију Alice – првој пиратској радио станици у Италији, члан покрета Autonomismo. Седамдесетих година сарађивао је са Феликсом Гатаријем на пољу шизоанализе. Тренутно ради у часопису Derive Approdi и предаје друштвену историју комуникације на Accademia di belle Arti у Милану.
Његов рад се углавном фокусира на улогу медија и информационих технологија у пост-индустријском капитализму. Ослања се на теорију психоанализе, шизоанализе и теорије комуникација желећи да покаже колико су управо субјект и његове жеље уско везане за функционисање капиталистичког система. Он сматра да се догађаји попут финансијске кризе 2008. не могу сагледати само кроз контрадикторну логику капиталистичке акумулације. Берарди сматра да је проблем комплекснији и каже да “решење економски компликоване ситуације не може бити решено економским средствима: решење није економско”. Људске емоције и комуникације постају централна тема у продукционим и конзумерским патернима који одржавају проток капитала у пост-индустријском друштву.
Како напомиње у својој књизи Душа на послу: од алијенације до аутономије из 2009. године: “Улога интелектуалаца у савременом друштву, у односу на раније Кантово схватање интелектуалца као фигуре независне од друштвеног искуства или Сартрово одређење ангажованог интелектуалца, битно је редефинисана - они, наиме, више нису независни од производње, нити могу бити слободни да преузму задатак чисто етичког и когнитивног избора у ужем смислу, већ постају масовни друштвени субјекти, тежећи да постану интегрални део општег процеса производње."
Његова најновија књига “Хероји: Масовно убиство и самоубиство” говори о односу капитализма и менталног здравља. Водећи нас на узбудљиво путовање кроз филозофију, психоанализу и догађаје из савремене историје, Берарди покушава да пронађе корене за лоше ментално стање нашег друштва данас. Он се позива на примере из скорије историје попут случаја Брејвика у Ослу, америчког Цолумбине масакра у средњој школи, епидемије самоубистава у Кореји и Јапану и скорашња самоубиства која су везана за мере штедње у Европи. Он истражује најмрачније делове опсесије немилосрдном конкуренцијом и хипер-конективности.
Нема коментара:
Постави коментар