Tribina: Tržišni karakter

Tribina: Tržišni karakter
Tribinski ciklus: Lakmus vremena

Tržišni karakter, 22. novembar 2018. u 19 časova
Kulturni centar Beograda, galerija Artget
Organizacija: Udruženje Oksimoron i Kulturni centar Beograda

Učesnici: Tatjana Milivojević, Milanko Govedarica, Lazar Džamić
Moderira: Dejan Simonović

Uočivši da se nešto suštinski promenilo, Erih From je izdvojio tržišni karakter kao dominantnu osobenost savremenog čoveka, koga određuju tržišni trendovi, ne dogme ili autoriteti.
Kakav je taj tržišni čovek? Čega se boji, čemu se nada, šta želi, čemu stremi?
Da li je bezličan i bezobličan upravo zato da bi mogao biti sve ono što ćudi promenljivog tržišta od njega traže?

Svi naši Frankenštajni, audio zapis

Audio zapis tribine Svi naši Frankenštajni:
Tribina je deo ciklusa Lakmus vremena.

Anketa: Svi naši Frankenštajni

Na tribini Svi naši Frankenštajni, imali smo malu anketu.
Evo pitanja i rezultata:

1.
Neka naučna dostignuća, kao genetski inženjering i veštačka inteligencija, iz osnova menjaju način postojanja ljudskog roda. Da li vas to:
a) plaši
b) ispunjava nadom
c) istovremeno plaši i ispunjava nadom
Najviše glasova dobio je odgovor pod c: istovremeno plaši i ispunjava nadom.

Ciklus Lakmus vremena

Organizacija: Udruženje Oksimoron i Kulturni centar Beograda
Mesto: Kulturni centar Beograda, galerija Artget
Vreme: 15, 22 i 29. novembar u 19 časova

Tiribinski ciklus Lakmus vremena nudi sagledavanje važnih knjiga i ideja iz bliže i dalјe prošlosti u kontekstu savremenosti budući da su u ovim delima nagovešteni mnogi trendovi i ideje ispred vremena u kome su nastala. Knjiga i ideja koje su ostavile snažan trag i u našoj intelektualnoj sredini, ne samo na globalnom planu.
Koliko u njima prepoznajemo naše doba? Kako ih danas čitamo i doživlјavamo? Da li nas i šta nas u njima dotiče, šta je u njima uobličeno a šta rasvetlјavaju? Kakve uvide i vidike otvaraju?

U razgovorima će učestvovati književnici i teoretičari književnosti, filozofi, sociolozi, psiholozi, antropolozi…

Сви наши Франкенштајни

TРИБИНA: СВИ НAШИ ФРAНКEНШTAJНИ

Место: Културни центар Београда, галерија Артгет, Коларчева 6, Београд
Време: 15. новембар 2018. у 19 часова
Организација: Удружење Оксиморон и Културни центар Београда

„Tи си мoj твoрaц, aли ja сaм твoj гoспoдaр.“
Прe рaвнo двa вeкa oбjaвљeн je Фрaнкeнштajн Meри Шeли, припoвeст o мoдeрнoм Прoмeтejу, кaкo у пoднaслoву стojи.
Рoмaн je ствoриo пoдлoгу зa мит.
Дa ли je тaj мит, дaнaс, нaшa рeaлнoст?
Кo су нaши Фрaнкeнштajни?

Besposličari – platonsko izdanje

Pred čitaocima je i platonsko, elektronsko izdanje Besposličara, dostupno na https://www.smashwords.com/books/view/827588

U predvorju
Evo nas u predvorju platonskog, elektronskog izdanja romana Besposličari koji se, u svom materijalnom, štampanom obliku pred čitaocima pojavio 2015. godine.
Naš uvaženi kritičar Papazjanije Zbrkić je, povodom platonskog izdanja Besposličara, napisao:
„Fini humor ovog romana postaje još finiji u njegovom platonskom obliku, a izokrenutosti našeg sveta bivaju još izokrenutije, dok su izobličenosti još izobličenije. To je prirodno i neizbežno. Zadirući iza privida i obmana svakodnevice, Besposličari dosežu onaj istiniti, nepatvoreni svet ideja.“
Sa Besposličarima ćete se, gorko i slatko, nasmejati svojim mukama i nevoljama. A to nikako nije malo.
Svet ovog romana je naš svet, iako humorno i satirički zakrivljen. Njegovi likovi su ljudi poput nas.
Više o dosadašnjem besposličarskom životu možete saznati na http://dejansimonovic.blogspot.rs/2016/06/obrisi-besposlicarskog-grada.html
Uz platonsko, i dalje će opstojavati, i moći da se pribavi, i štampano izdanje ovog crnohumornog romana.
Da ne dužimo. Zašto da se zadržavamo u predvorju. Uđimo u roman.

Festival Svetski dan(i) poezije

SVETSKI DAN(I) POEZIJE 2018: Jezičke igre

21–24. mart 2018.

čitanja-slušanja/ razgovori / izložba / performansi/ filmovi

Festival Svetski dan(i) poezije okuplja autore iz sveta i Srbije, donoseći u Beograd novosti sa književnih i kulturnih scena Evrope i sveta. Pored autorskog čitanja pesama, na klasičan ali i nekonvencionalan način, festival naglašava produktivnost sadejstva poezije i drugih medija. Ovogodišnje izdanje posvećeno je temi odnosa jezika i društva, kroz primere sadejstva poezije, performansa i kratkog filma.