Evo par odlomaka. Prepoznajemo mnogo toga, kulise epoha se menjaju, kao na pozornici, ali ne i drama, ili komedija, istorije.
„I Kaligula je, do smrti Tiberijeve, bio sitnica, ali nije na samrtnom času Tiberija. Raskrupnjao se do uzroka, u budućnosti. Sitnice se raskrupnjaju do velikih uzroka, u budućnosti.“
„Sa detetom na ruci – Tiberijem – njegova mati je tako bežala, od potera. Ta uteha mi je bila dobrodošla u Rimu, i zato, što sam, tek tada, uoči rata, primetio, da sam na niskom položaju činovina, u svetu, u kom mogu da posmatram sve, ali da izmenim, ništa. Niti mene ko pita, niti mene ko sluša. Sve što se događa, tih godina, i tih dana, sve što će se dogoditi idućih meseca, zavisi od nekih kraljeva, prinčeva, generala, i – što se prećutkuje – od njihovih žena i drolja.
Sve je romantično i glupo, kao neki roman, koji piše neki, gorostasni, Aleksandar Dima.“
