Srećno u 2019. godini!

Rodna neodredivost – video zapis

Tribina: Rodna (ne)odredivost 
Tribinski ciklus: Lakmus vremena Rodna (ne)odredivost kroz prizmu Virdžnije Vulf, 
29. novembar 2018. u 19 časova
Kulturni centar Beograda, galerija Artget Organizacija: Udruženje Oksimoron i Kulturni centar Beograda
   
Orlando Virdžinije Vulf biva i muško i žensko. Za Virdžiniju, um velikog pisca je androgin, muško-ženski. Kako danas shvatamo i doživljavamo ono muško i ono žensko? Kao izdvojene? Suprotstavljene? Povezane? Nerazlučive? Pretopljene? Kao promenljive ili jednom za svagda date? Kako se snalazimo u rodnom, međurodnom, nadrodnom? Učestvuju: Biljana Dojčinović, Jelena Nidžović, Milica Stojaković Moderira: Danica Vukićević

Tržišni karakter - video zapis

Video zapis tribine Tržišni karakter.
Učestvovali Tatjana Milivojević, Milanko Govedarica i Lazar Džamić. Vodio Dejan Simonović.
Održano u Kultturnom centru Beograda, 22. novembra 2018. godine. Tribina je deo ciklusa Lakmus vremena.
Audio zapis...
Rezultati ankete...

Rodna neodredivost

Tribina: Rodna neodredivost
Tribinski ciklus: Lakmus vremena

Rodna (ne)odredivost kroz prizmu Virdžnije Vulf, 29. novembar 2018. u 19 časova
Kulturni centar Beograda, galerija Artget
Organizacija: Udruženje Oksimoron i Kulturni centar Beograda

Orlando Virdžinije Vulf  biva i muško i žensko. Za Virdžiniju, um velikog pisca je androgin, muško-ženski. Kako danas shvatamo i doživljavamo ono muško i ono žensko? Kao izdvojene? Suprotstavljene? Povezane? Nerazlučive? Pretopljene? Kao promenljive ili jednom za svagda date? Kako se snalazimo u rodnom, međurodnom, nadrodnom?
Učestvuju: Biljana Dojčinović, Jelena Nidžović, Milica Stojaković
Moderira: Danica Vukićević

Tržišni karakter – audio zapis

Audio zapis tribine Tržišni karakter (ciklus Lakmus vremena)

Tržišni karakter, 22. novembar 2018. u 19 časova

Kulturni centar Beograda, galerija Artget

Organizacija: Udruženje Oksimoron i Kulturni centar Beograda

Tržišni karakter – anketa

Posetioci tribine Tržišni karakter odgovarali učestvovali su u maloj anketi.
Evo njihovih odgovora:

1. Savremeni čovek:
a) oblikuje sebe u skladu sa uverenjima i vrednostima
b) prilagođava se tržišnim trendovima
Većina je izabrala odgovor pod b) prilagođava se tržišnim trendovima.

Svi naši Frankenštajni – video zapis

Video zapis tribine Svi naši Frankenštajni (ciklus Lakmus vremena), održane 15. novembra 2018. godine u Kulturnom centru Beograda, u organizaciji udruženja Oksimoron i KCB-a.

Učestvovali: Divna Vuksanović, Milica Živković, Milan Nikolić
Vodio: Dejan Simonović

Tribina: Tržišni karakter

Tribina: Tržišni karakter
Tribinski ciklus: Lakmus vremena

Tržišni karakter, 22. novembar 2018. u 19 časova
Kulturni centar Beograda, galerija Artget
Organizacija: Udruženje Oksimoron i Kulturni centar Beograda

Učesnici: Tatjana Milivojević, Milanko Govedarica, Lazar Džamić
Moderira: Dejan Simonović

Uočivši da se nešto suštinski promenilo, Erih From je izdvojio tržišni karakter kao dominantnu osobenost savremenog čoveka, koga određuju tržišni trendovi, ne dogme ili autoriteti.
Kakav je taj tržišni čovek? Čega se boji, čemu se nada, šta želi, čemu stremi?
Da li je bezličan i bezobličan upravo zato da bi mogao biti sve ono što ćudi promenljivog tržišta od njega traže?

Svi naši Frankenštajni, audio zapis

Audio zapis tribine Svi naši Frankenštajni:
Tribina je deo ciklusa Lakmus vremena.

Anketa: Svi naši Frankenštajni

Na tribini Svi naši Frankenštajni, imali smo malu anketu.
Evo pitanja i rezultata:

1.
Neka naučna dostignuća, kao genetski inženjering i veštačka inteligencija, iz osnova menjaju način postojanja ljudskog roda. Da li vas to:
a) plaši
b) ispunjava nadom
c) istovremeno plaši i ispunjava nadom
Najviše glasova dobio je odgovor pod c: istovremeno plaši i ispunjava nadom.

Ciklus Lakmus vremena

Organizacija: Udruženje Oksimoron i Kulturni centar Beograda
Mesto: Kulturni centar Beograda, galerija Artget
Vreme: 15, 22 i 29. novembar u 19 časova

Tiribinski ciklus Lakmus vremena nudi sagledavanje važnih knjiga i ideja iz bliže i dalјe prošlosti u kontekstu savremenosti budući da su u ovim delima nagovešteni mnogi trendovi i ideje ispred vremena u kome su nastala. Knjiga i ideja koje su ostavile snažan trag i u našoj intelektualnoj sredini, ne samo na globalnom planu.
Koliko u njima prepoznajemo naše doba? Kako ih danas čitamo i doživlјavamo? Da li nas i šta nas u njima dotiče, šta je u njima uobličeno a šta rasvetlјavaju? Kakve uvide i vidike otvaraju?

U razgovorima će učestvovati književnici i teoretičari književnosti, filozofi, sociolozi, psiholozi, antropolozi…

Сви наши Франкенштајни

TРИБИНA: СВИ НAШИ ФРAНКEНШTAJНИ

Место: Културни центар Београда, галерија Артгет, Коларчева 6, Београд
Време: 15. новембар 2018. у 19 часова
Организација: Удружење Оксиморон и Културни центар Београда

„Tи си мoj твoрaц, aли ja сaм твoj гoспoдaр.“
Прe рaвнo двa вeкa oбjaвљeн je Фрaнкeнштajн Meри Шeли, припoвeст o мoдeрнoм Прoмeтejу, кaкo у пoднaслoву стojи.
Рoмaн je ствoриo пoдлoгу зa мит.
Дa ли je тaj мит, дaнaс, нaшa рeaлнoст?
Кo су нaши Фрaнкeнштajни?

Besposličari – platonsko izdanje

Pred čitaocima je i platonsko, elektronsko izdanje Besposličara, dostupno na https://www.smashwords.com/books/view/827588

U predvorju
Evo nas u predvorju platonskog, elektronskog izdanja romana Besposličari koji se, u svom materijalnom, štampanom obliku pred čitaocima pojavio 2015. godine.
Naš uvaženi kritičar Papazjanije Zbrkić je, povodom platonskog izdanja Besposličara, napisao:
„Fini humor ovog romana postaje još finiji u njegovom platonskom obliku, a izokrenutosti našeg sveta bivaju još izokrenutije, dok su izobličenosti još izobličenije. To je prirodno i neizbežno. Zadirući iza privida i obmana svakodnevice, Besposličari dosežu onaj istiniti, nepatvoreni svet ideja.“
Sa Besposličarima ćete se, gorko i slatko, nasmejati svojim mukama i nevoljama. A to nikako nije malo.
Svet ovog romana je naš svet, iako humorno i satirički zakrivljen. Njegovi likovi su ljudi poput nas.
Više o dosadašnjem besposličarskom životu možete saznati na http://dejansimonovic.blogspot.rs/2016/06/obrisi-besposlicarskog-grada.html
Uz platonsko, i dalje će opstojavati, i moći da se pribavi, i štampano izdanje ovog crnohumornog romana.
Da ne dužimo. Zašto da se zadržavamo u predvorju. Uđimo u roman.

Festival Svetski dan(i) poezije

SVETSKI DAN(I) POEZIJE 2018: Jezičke igre

21–24. mart 2018.

čitanja-slušanja/ razgovori / izložba / performansi/ filmovi

Festival Svetski dan(i) poezije okuplja autore iz sveta i Srbije, donoseći u Beograd novosti sa književnih i kulturnih scena Evrope i sveta. Pored autorskog čitanja pesama, na klasičan ali i nekonvencionalan način, festival naglašava produktivnost sadejstva poezije i drugih medija. Ovogodišnje izdanje posvećeno je temi odnosa jezika i društva, kroz primere sadejstva poezije, performansa i kratkog filma.

Časopis Priča

Objavljen je novi broj časopisa Priča, broj 38-39, posvećen srpskoj priči XX veka (dvanaesta sveska).
To je časopis za priču i priče o pričama.
Izdaje Književno društvo „Sveti Sava“
Glavni i odgovorni urednik Slavoljub Marković

Prethodne brojeve možete naći na internet adresi: https://issuu.com/dejan.simonovic

Sadržaj broja 38-39:
Srpska priča XX veka
(Dvanaesta sveska)



Miloš Crnjanski, Adam i Eva 007
Miloš Crnjanski, Moj prijatelj koji je prošao  019
Miloš Crnjanski, Raj 030
Milo Lompar, Koliko sudbine ima u pogledu? 043

Iz arhiva Nobelovog komiteta

Arhive Nobelovog komiteta se otvaraju posle 50 godina, tako da sa razmakom od pola veka saznajemo ko su bili najozbiljniji kandidati i kako se odlučivalo.
Godine 1967. Nobelovu nagradu za književnost je dobio Miguel Anhel Asturijas. Bilo je, navodi Gardian, nominovano 70 pisaca. Među njima i Beket, Belou, Darel, EM Forster, Žorž Simenon, Ezra Pound i Tolkin.
Najozbiljnije su se razmatrale nominacije Borhesa, Asturijasa, Grejama Grina, Odna i japanskog pisca Jasunarija Kavabate.
Nobel archives show Graham Greene might have won 1967 prize

Peti Smit o poeziji i pesmi

“Kada pišem poeziju, iskreno, nije mi važno da li će je neko razumeti. Poezija je verovatno najhermetičnija umetnost, ali i jedna od najduhovnijih. Ali kad pišem poeziju, moj glavni tok komunikacije je sa samom pesmom. Veliki deo moje poezije i ne objavljujem. Samo je pišem. Kada pišem pesme, pišem ih da bi ih pevala ljudima, i one treba da se povežu sa ljudima. One su uvek pomalo tajnovite i simbolične. Ali ti stihovi nisu namenjeni meni nego ljudima koji će ih čuti, koje će dirnuti ili koji će uz njih igrati. Kada pišem pesme, uvek mislim na ljude, a kada pišem poeziju, uvek mislim na samu pesmu.”
(Peti Smit)
Izvor: Danas

Od ideje ili priče do knjige

Želeli biste nešto da saopštite, nešto ispričate, mnogo toga vam je na umu, mnogo toga u duši, a ne znate kako da to uobličite u knjigu?
Računajte na nas.
Tu smo da uobličimo vaše zamisli ili priče.
Cena:dogovor (minimum 3.000 evra za knjigu do 300 strana)
Cena izdavanja, pripreme za štampu, katalogizacije i štampe se nakndadno uređuje, u zavisnosti od tehničkih zahteva i obima rukopisa.

Kontakt: oksimoron2012@gmail.com

Objavljivanje

Objavićemo vašu knjigu, ako zadovoljava naše kriterijume.
Naša usluga podrazumeva lekturu i korekturu, prelom i pripremu za štampu, katalogizaciju u Narodnoj biblioteci Srbije i štampu.
Cena lekture, koretkure i preloma: 1,2 evra po stranici preloma.
Cena katalogizacije: po važećem cenovniku Narodne biblioteke Srbije + 10 evra za našu uslugu.
Cena štampe: zavisi od obima i tehničkih karakteristika knjige.

Kontakt: oksimoron2012@gmail.com

Od rukopisa do knjige

Imate rukopis a želite da neko proceni njegovu vrednost i preporuči vam sa njim da radite?
Tu smo da vam pomognemo.

Procena, kategorizacija i preporuka
Pročitaćemo vaš rukopis i svrstati ga u jednu od sledećih kategorija:
– potpuno neupotrebljiv (preporuka: dići ruke),
– upotrebljiv uz temeljnu motivacijsku, kompozicionu, jezički i stilsku preradu (preporuka: temeljno preraditi),
– dobar, uz izvesnu motivacijusku, kompozicio, jezičku i stilsku doradu (preporuka: doraditi),
– dobar uz lektorsku i korektorsku obradu (preporuka: lektura i korektura).
Cena čitanja i kategorizacije: 0,3 evra po autorskoj strani.