Predstavljanje zbornika „Stranci“

Predstavljanje zbornika „Stranci“
Vreme: petak, 6. novembar u 20 časova
Mesto: Udruženje ljubitelja umetnosti „Prozor“, Takovska 48, Beograd (preko puta Botaničke bašte)

Udruženje „Oksimoron“ će, u saradnji sa Udruženjem ljubitelja umetnosti „Prozor“, u petak 6. novembra, sa početkom u 20 časova, u „Prozoru“, Takovska 48, Beograd (preko puta Botaničke bašte), predstaviti zbornik „Stranci“.
Zbornik „Stranci“ čine najuspeliji radovi sa regionalnog konkursa za priču i esej na temu – stranac. Konkurs je deo „Oksimoronovog“ projekta „Preispitivanja“ u okviru koga je protekle, 2014. godine, objavljen zbornik „Preobražaji“. Novi konkurs, sa novom temom, sledi naredne, 2016. godine.
O „Strancima“ govore Ljiljana Dragaš, Zorana Ogrizović, Dejan Simonović i autori zbornika.

Oksimoron
Mob: 065 201 6822

Mejl: oksimoron2012@gmail.com
Web: www.oksimoron2012.blogspot.com
Facebook: www.facebook.com/oksimoron.beograd

"Stranci" u emisiji "Utorkom u sredu"

Zbornik "Stranci" u emisiji "Utorkom u sredu" by Madagaskar1 on Mixcloud

U emisiji radio Novog Sada „Utorkom u sredu - radioaktivna fabrika pisaca“, u utorak 13. oktobra 2015. godine, predstavljen je zbornik "Stranci". Urednica emisije je Sanja Bošković a u ime udruženja "Oksimoron" govorila je Ljiljana Dragaš.

Objavljen zbornik "Stranci"

Udruženje Oksimoron je objavilo zbornik Stranci. Čine ga najuspeliji radovi – priče i eseji – pristigli na regionalni konkurs sa temom stranac. Bio je to drugi konkurs u okviru projekta „Preispitivanja“. Prvi je održan protekle, 2014. godine, tema je bila – preobražaj.
Kroz dvadeset devet priloga (dvadeset šest priča i tri eseja) zbornika Stranci autori su, na književno ubedljiv i samosvojan način, tematizovali, preispitivali, uobličavali ovu, možda nikada aktuelniju temu.
U zborniku se nalaze sledeće priče:

“2084” Bualema Sansala, roman o islamu na vlasti u Evropi

L'écrivain algérien Boualem Sansal,
dans sa maison, le 17 août 2015, à Bourmedes,
à l'est d'Alger. afp.com/Farouk Batiche

Alžirski pisac Bualem Sansal objavio je roman “2084” (Galimar, avgust 2015), podstaknut “1984” Džordža Orvela. Roman zamišlja Evropu pod islamskim totalitarizmom.
Po Bualemu, tri totalitarizma koja je zamislio Orvel (Okeanija, Evroazija i Istazija) su se danas spojila u jedinstven totalitarni sistem koji se može nazvati globalizacijom. Taj sistem, koji je na svom putu uništio sve kulture, naišao je na nešto sasvim neočekivano: uskrnuće islama. Islamski totalitarizam će nadvladati zato što se oslanja na božanstvo i mladost, koja se ne boji smrti, dok se globalizacija oslanja na novac i udobnost, stvari ništavne i prolazne.
U romanu „2084“, Sansal zamišlja zemlju Abistan, podvrgnutu okrutnom božanskom zakonu kome se ljudi mole devet puta dnevno, u kojoj su glavne aktivnosti beskrajna hodočašća i spektakli masovnih kažnjavanja. „Strah od Boga će biti jači nego strah od oružja“ a „Ljudi će moći da žive u oskudici. Biće im nephodne samo džamije da se mole, iz uverenja ili straha“, kaže autor.
Prenosimo u celini tekst iz L’Ekspresa, posvećen ovom romanu.

Ishod konkursa za priču i esej sa temom – stranac

U okviru projekta „Preispitivanja“ udruženje Oksimoron je raspisalo regionalni konkurs za priču ili esej sa temom – stranac.

Tema se pokazala podsticajnom. Pristiglo je dosta zanimljivih i kvalitetnih priloga.

Žiri je odabrao sledeće:

Dubravka Ugrešić: Nema više provokacije, sve je trgovina

Tanjug | 13. 06. 2015. - 15:40h | Foto: A. Dimitrijević

U savremenom svetu ništa više nije provokativno, nego je sve pitanje neke trgovine i pozicioniranja na tržištu, izjavila je danas Tanjugu poznata hrvatska autorka Dubravka Ugrešić.

Dubravka Ugrešić

Ona je u Beogradu gost književnog festivala Krokodil, koji je u toku u Muzeju istorije Jugoslavije, i učestvuje u debati na temu o svrsishodnosti književne i umetničke provokacije.

Ugrešić je napomenula da je slično u kulturi i u politici, navodeći primer jedne kampanje HDZ-a.

Vladan Stojanović Zorovavelj

Na savesti mu ležalo nekoliko filmova, na stolu revolver. I samo jedno – tik!...
Međutim Stojadinović kresnu palidrvce.
Cigara, plamen, dim...
... Njegov svet nije bio njegov svet. Mašta – bajadera igrala pred kim sve ne; zenice – mrežice, sručivale samo somčiće u dušu. I sve koješta!
Koješta bilo čim je banuo u prestonicu. Lepo, odmah s oka video da ne valja. Nebo guska, ulice, zli jezici, opšti izgled mačiji kašalj. Pa one turobne reke u nizini – porodilje; pa onaj plavičasti brdeljak na jugu samo što ne kmekne... Pih!...
(Vladan Stojanović Zorovavelj „Palidrvce“)