Zašto je neophodno čitati

Čitanje je kreativan proces. Stvaralački čin je trenutak intenzivnog življenja. Žiža u kojoj se sažmu sve mogućnosti kognitivnog, imaginarnog, intuitivnog, duhovnog, emotivnog prostora čovekovog bića. Tačka u kojoj je biće u krajnjoj napetosti.
Svaki umetnik je doživeo pulsaciju te tačke. Delo je stvoreno i započinje svoj život, a on je usmeren ka drugom čoveku. Ovde govorimo o književnosti i književnom delu. Bez čitaoca ono pluta u bezvazdušnom prostoru. Hladnom i mračnom. Ezra Paund je rekao: „Čovek koji čita trebao da bude intenzivno živ. Knjiga bi trebala da bude vatrena lopta u njegovoj ruci.“ Kad se dočepamo te vatrene lopte zažari nam se celo biće, gorimo, proces čitanja je započeo i to je jedini način da tu Prometejsku vatru primimo u sebe i zasijamo sjajem koji obasjava i nas i druge. Osetiti estetsko zadovoljstvo, zaroniti u traženje smisla, tragati za etičkom, ontološkom vertikalom, priznaćete, nije lak proces. Zato on i jeste kreativan.

Devedeset godina od Kafkine smrti

Na današnji dan, pre 90 godina, 3. juna 1924, preminuo je Franc Kafka. Deceniju ranije, u svoj dnevnik je zapisao:
"Početak svake novele najpre je smešan. Nema, izgleda, nimalo nade da će se ovaj novi, još nedovršen, na svakom mestu osetljiv organizam moći da održi u dovršenoj organizaciji sveta koji kao svaka dovršena organizacija teži da se ogradi od svega novog. Pri tom, istina, zaboravljamo da novela, ukoliko ima opravdanja za to, nosi u sebi svoju dovršenu organizacijzu, čak i kad se još nije potpuno razvila; zato je ovakvo očajanje pri početku neke novele neopravdano; isto tako bi roditelji mogli očajavati gledajući svoje odojoče, jer to jadno i smešno stvorenje nisu hteli da donesu na svet. Doduše, čovek nikad ne zna da li je očajanje što ga oseća opravdano ili neopravdano. Ali izvesnog oslonca može da pruži takvo rasuđivanje, nedostatak tog iskustva već mi je naudio."
19. decembar 1924. 
(Preveli s nemačkog Vera Stojić i Branimir Živojinović)

Završen Konkurs za priču i esej na temu preobražaja

Završen je Konkurs za priču i esej na temu preobražaja.
Zahvaljujemo svima koji su poslali svoje radove.
Najuspeliji prilozi će biti objavljeni u zborniku.
Rezultati će biti objavljeni na blogu i Facebook strani Oksimorona, najkasnije do 15. jula 2014.

Tomas Bernhard u "Začaranoj šumi"

Tomas Bernhard kao čarobnjak u "Začaranoj šumi" Klausa Gmajnera (1956).

Izvor: Biblioklept

Vladimir Nabokov život i Lolita

BBC-ijev dokumentarac: Vladimir Nabokov život i Lolita (BBC Documentary Vladimir Nabokov Life and Lolita)
Autor: Stiven Smit (Stephen Smith)

Konkurs za priču i esej na temu preobražaja

Povodom 99 godina od objavljivanja Kafkinog „Preobražaja“, udruženje Oksimoron raspisuje konkurs za:

1. Priču inspirisanu temom i motivima pripovetke „Preobražaj“.

2. Esej na temu preobražaja koji ima za cilj preispitivanje čitave epohe sa svim njenim turbulencijama na političkom, estetskom, etičkom, društvenom, psihološkom planu. Da li se ljudska priroda radikalno menja a sa njom i društvo, pa i sama civilizacija? U šta se pretvara ljudsko biće? Da li postajemo kiborzi ili genetski mutanti ili nešto treće? Da li je čovek svestan puta kojim kreće? Kolika je moć manipulacije u svim tim promenama? Da li će čovek pristati na to ili ne? Da li je to rezultat duha vremena ili smišljeno utapanje individue u masu? Da li čovek gubi suptilnost osećanja i moć rasuđivanja? Idemo li ka entropiji? Da li je još uvek moguće sačuvati esencijalnu ljudskost? 

Časopis Knjiženstvo

U žiži broja: veza ženske književnosti i kulture sa ratovima i revolucijama – Velikim ratom, ali i ratovima i prevratima na Balkanu
Govorile: Biljana Dojčinović, Zorica Bečanović Nikolić, Ana Kolarić