Traži se soliter – video

 

O romanu Sotona u soliteru razgovarali: Laura Barna, Danica Vukićević i autor. 

Kuća kralja Petra I Četvrtak, 14. decembar 2023.

Тражи ce солитер

Градска општина Савски венац Кућа краља Петра I 

УГ „Организација"

позивају Bac на књижевно вече

Тражи ce солитер

y склопу 

Пројекта ИСИДОРА НАС СЛУША

Учествују:

ДЕЈАН СИМОНОВИЋ, писац 

ДАНИЦА ВУКИЋЕВИЋ, књижевница и уредница

ЛАУРА БАРНА, ауторка пројекта

четвртак, 14. децембар 2023. године

y 19 часова Кућа краља Петра I, Сењак

Васе Пелагића 40

□

Нови роман Дејана Симоновића Сотона y солитеру (Оксиморон, 2022) својеврсна je прича о књижевности - данас и овде, као пресликаној причи о књижевности - данас и тамо негде... Издаваштво - писци - читаоци: Зачарани круг или Врзино коло? Глобална катаклизма културе или престројавање на нови глобални колосек. Какав? Ако узмемо виртуелни свет који нам ce нуди као начин живота, да ли смо y опасности или предности? Аутентичност књижевних награда, шта нас још очекује што би нас могло изненадити? Прети ли нам СОС - Свеобухватни Обликовни Систем? О овим и многим важним питањима везаним за културу, уметност и књижевност разговараћемо са аутором романа Сотона y солитеру Дејаном Симоновићем и уредницом Даницом Вукићевић (добитницом НИН-ове награде за 2022. годину).

Дејан Симоновић (Врање, 1960), прозни и драмски писац.

Објавио je романе: Кројач из Улма, Неодољива драж позива, Заклон, Приказа, Беспосличари и Сотона y солитеру;

збирке прича: Растројства и Безглаво;

радио-драме: Освит, Жртва, Плаћеници, Матрози.

Био je уредник y Књижевној речи и Књижевном магазину, као и уредник трибинског програма Српског књижевног друштва.

Живи и ради y Београду као секретар Српског књижевног друштва.

Добро дошли y потрагу за солитером!

Пројекат су подржали:

Секретаријат за културу Града Београда Министарство културе и информисања Републике Србије

Пројекат су подржали:

Секретаријат за културу Града Београда Министарство културе и информисања Републике Србије

Пазолини: Фашисти: очеви и синови

Ето, то је фашистичка операција, фашистичка по самој својој суштини, јер се одвија у најскровитијим деловима душе. Италија управо хита ка благостању које није ништо друго до егоизам, глупост, некултура, оговарање, лажни морализам, силеџијство, конформизам: понудити се, на неки начин, да се допринесе таквом обезвређивању, то је сада фашизам. Бити лаик, либерал, не значи ништа ако недостаје морална снага која надвладава искушење да се учествује у свету који привидно функционише са својим заводљивим и окрутним законима. Нема потребе да будемо јаки да бисмо се супротставили фашизму у његовим смешним или безумним формама, треба да се најснажније могуће супротставимо фашизму као нормалности, као веселој, монденској и друштвено пожељној кодификацији једног друштва које је брутално и егоистично у својој суштини.

Из књиге Пјер Паоло Пазолини: Фашизам антифашиста

Pazolini. Ogoljeno. Do srži.

Купите овде...

Пјер Паоло Пазолини: Фашизам антифашиста

Пјер Паоло Пазолини
Фашизам антифашиста
Оксиморон, 2023.

На Сајму књига, ексклузивно на штанду Информатике, хала 1, партер, штанд 1312

Фото-робот овом још празном лицу нове Моћи придаје неодређене „модерне црте“, које дугује толерантности и једној савршено самодовољној хедонистичкој идеологији, али исто тако и окрутне и суштински репресивне црте. Толерантност је, наиме, лажна, зато што, у реалности, никада раније ниједан човек није требало да буде толико нормалан и толики конформиста као што је потрошач. Када је реч о хедонизму, ту се очигледно крије одлука да се све преуреди с немилосрдношћу коју историја није познавала никада раније. Дакле, ова нова Моћ, коју још нико није представио и коју дугујемо „мутацији“ у доминантној класи, у стварности је – ако баш желимо да сачувамо стару терминологију – један „тотални“ облик фашизма. Али ова Моћ је, такође, спровела културно „уједначавање“ Италије: реч је дакле о једном репресивном уједначавању, иако се оно постигло наметањем хедонизма и животне радости (joie de vivre). Стратегија напетости је показатељ свега овога, иако је суштински анахрона.

Купите овде...

Širi izbor za nagradu "Dušan Vasiljev"

Poznat širi izbor naslova za nagradu "Dušan Vasiljev"

KIKINDA - Žiri za dodelu Nagrade "Dušan Vasiljev“ doneo je odluku o širem izboru naslova za tu Nagradu, koju grad Kikinda tradicionalno dodeljuje za najbolju knjigu na srpskom jeziku.

Na konkurs je pristiglo ukupno 124 naslova, žiri u sastavu: Radovan Vlahović, predsednik, dr Zoran Đerić, potpredsednik i Đorđe Pisarev, član izabrao je 19 naslova za širi izbor, dok će 22. marta objaviti i uži izbor od tri naslova, kako bi na kraju proglasio najbolju knjigu objavljenu u 2022. godini.

Pjer Burdije: Signalna svetla

Pjer Burdije

Signalna svetla
Prevod: Milica Pajević
Zavod za udžbenike i nastavna sredststva 1999.

Prestup bez opasnosti

Kult prestupa bez opasnosti koji svodi slobodoumlje na njegovu erotsku dimenziju, vodi do toga da se cinizam učini jednom od lepih umetnosti. Učiniti postmoderni anything goes životnim pravilom, i dozvoliti sebi silmultanu ili sukcesivnu igru na svim poljima, znači omogućiti sebi ,,da se sve ima a ništa ne plati“, da se kritikuje društvo šou-biznisa i da se bude medijska zvezda, da se gaji kult de Sada i poštovanje prema Jovanu Pavlu II, revolucionarno „vjeruju“ i odbrana pravopisa, posvećenje književnika i masakr književnosti (mislim na Femmes /Žene/).

Kornelijus Kastorijadis: Pseudokonsenzus

Kornelijus Kastorijadis

Uspon beznačajnosti
prevod: Frano Cetinić
Gradac, 1999.

Kriza kritike samo je jedna od manifestacija opće i duboke krize društva. Postoji ovaj sveopći pseudokonsensus, kritika i intelektualni zanat su kudikamo više, i na intenzivniji način, uključeni u sistem nego ranije, sve je medijatizirano, a mreže veza i vezica su gotovo svemoćne. Glasove koji odudaraju, ili disidente, ne ugušuje cenzura ili nakladnici koji se ne bi usuđivali da ih objave, već sveopća komercijalizacija.

Петнаест књига у ужем избору за Виталову награду

 Награда „Златни сунцокрет“ за књигу године, позната у јавности као Виталова награда, додељује се двадесет и шести пут.

Жири Награде „Златни сунцокрет“, у саставу Драган Бабић, Драган Јовановић Данилов и Владимир Гвозден (председник), након разматрања пристиглих наслова на седници одржаној 9. јануара 2023. сачинио је ужи избор од петнаест кандидата за награду. У жанру романа кандидати су Горан Бабић, Видно поље (Лагуна), Бојан Васић, Властелинства (Трећи трг и Сребрно дрво), Даница Вукићевић, Унутрашње море (Нојзац), Ана Марија Грбић, Мртви на додир (Геопоетика), Ивана Димић, Из мртвог угла (Лагуна), Владимир Кецмановић, Кад ђаволи полете (Лагуна), Владимир Копицл, Паклена путарина (Лагуна), Предраг Марковић, Земунска књига мртвих (Соларис), Далибор Пејчић, Месечари (Геопоетика), Дејан Симоновић, Сотона у солитеру (Оксиморон), Слободан Тишма, Живот песника: political nigredo (Нојзац), Маријана Чанак, Клара, Клариса (Bulevar Books).