Kulturni centar Beograda
21.22.23. MART
čitanja / vizuelni program / performansi / razgovori o poeziji
Manifestacija Svetski dan(i) poezije, pokrenuta u Kulturnom centru Beograda, okuplja autore iz sveta i Srbije i informiše srpsku javnost o novim pesničkim i poetičkim strujanjima na književnim scenama Evrope i sveta. Nastala je neposredno pošto je UNESCO proglasio 21. mart – Svetskim danom poezije. Ovim povodom u Srbiji su do sada gostovali, između ostalih, i pesnici poput: Adama Zagajevskog/Adam Zagajewski (Poljska), Eve Lipske/Ewa Lipska (Poljska), Amira Ora/Amir Or (Izrael), Uvea Kolbea/Uwe Kolbe (Nemačka), Valerija Magrelija/Valerio Magrelli (Italija), Katalin Ladik/Katalin Ladik (Mađarska), Mucua Takahašija/Mutsuo Takahashi (Japan), Umberta Fjorija/Umberto Fiori (Italija), Ane Blandijane/Ana Blandiana (Rumunija), Sergeja Timofejeva/Sergey Timofeyev i poetske grupe “Orbita” (Letonija), Monike Rink/Monica Rinck (Nemačka), Aleša Debeljaka (Slovenija), Nikole Madžirova (Makedonija) kao i drugih brojnih autora iz balkanskih zemalja…
„Svetski dan(i) poezije“ realizuju se unutar različitih gradskih ambijenata, povezujući brojne institucije sa javnim prostorima nastalim građanskim inicijativama, a uključuje i druge gradove Srbije, poput Novog Sada, Sente, Požege, udružujući nezavisnu i institucionalnu umetničku/književnu scenu na istom „zadatku“.
Beogradsku manifestaciju svake godine obeležava nova tema. S obzirom da je Svetski dan poezije ustanovio UNESCO temom „Dijalog među civilizacijama posredstvom poezije” organizacija književnih programa nosi aktivistički predznak. Godine 2016. festival pozicioniramo u prostor odnosa društvenog konteksta i pesničke produkcije u aktuelnom trenutku, posebno s obzirom da u našem regionalnom prostoru i dalje traje politička, istorijska i simbolička razgradnja “Jugoslavije”. Dok na globalnom planu ideja opšteg / javnog dobra ili “zajedničke stvari” uprkos svim levičarskim i socijaldemokratskim naporima, promptno gubi na društvenom značaju. Otuda naziv programa – Republika Poezijа (latinsko značenjе reči res publica: opšta, zajednička stvar). Uprkos nesigurnim i neizvesnim životnim uslovima, kao i reaktualizovanju kolektivnih trauma, u regiji, ali i širom sveta, konstituišu se uzbudljive transnacionalne pesničke scene.
Nazivom manifestacije – Republika Poezijа – pokazujemo da je poezija ponovo, ustvrdićemo, u ovom delu sveta postala autonomna simbolička teritorija u kojoj je moguće razviti kreativne potencijale u proširenom polju poetskih praksi. Pojmom Republika Poezijа naglašavamo da je nastala brojna transnacionalna „zamišljena zajednica” pesnikinja i pesnika, različitih generacija, koji svojom stvaralačkim aktivnostima ulaze u samo srce savremenosti. Polje poezije se u uslovima globalizacije u velikoj meri transformisalo u odnosu na prethodne decenije. Pre svega poezija se ponovo okreće eksperimentu, revitalizujući istorijske avangarde i neoavangarde, te se mnogo pesnika i pesnikinja za njih zanima. Eksperiment je odnedavno ponovo prodro i u dominantni tok nacionalnih poezija, te se dominantne pesničke prakse pod uplivom eksperimenata, i same transformišu. Sve su brojniji festivalski programi, širom sveta, pa je izvođenje poezije postalo nezaoblazni aspekt pesničkog iskustva. U javnim čitanjima poezije, pesnici i pesnikinje inkorporiraju strukturne elemente drugih umetnosti (muzike, vizuelne umetnosti, teatra i plesa). Produkcija knjiga ponovo uvodi forme koje nisu standardizovane već podrazumevaju knjigu kao predmet, koja se ne samo čita već se posmatra kao objekt kojim se može manipulisati. Pesnici i pesnikinje kreiraju male video radove, kojim zatim komuniciraju putem interneta ali i na druge načine (projekcijom u galerijama, na festivalima).
U sve intenzivnijoj transnacionalnoj komunikaciji, osnaženoj velikom fizičkom mobilnošću i mogućnostima koje pruža internet, povećana je prevodilačka aktivnost i rađaju se novi književni fenomeni, poput – nove medijske pesme (new media poem), koju pesnici i pesnikinje (često su to autori/autorke koji/koje dolaze iz vizuelnih umetnosti), stvaraju koristeći nove tehnologije. Transnacionalnu pesničku praksu možemo danas shvatiti kao jednu od emancipatorskih praksi, koja i pored toga što je marginalna na kulturalnoj sceni, privlači sve više i više protagonosta i protagonistkinja. Ona je emancipatorska jer teži transnacionalnom imaginarijumu, koje spaja sa lokalnim iskustvima, usidrena je u transnacionalnom kolektivitetu Republike Poezijа, u kojem pesnici i pesnikinje lokalne prakse fuzionišu sa globalno putujućim modelima pesničkog stvaranja.
Ovogodišnja manifestacija ima za cilja da neke od ovih fenomena pokaže u vidu izložbe, uličnih umetničkih intervencija, performansa, kao i kroz klasične forme čitanja/slušanja poezije i razgovore o statusu savremene poezije.
Deo programa biće pozicioniran u alternativnim prostorima za kulturu u Beogradu – Klub „Polet” u Cetinjskoj 15 i „Magacin” u Kraljevića Marka 4, nastalim kao proizvod građanskih inicijativa. Uspostavljanje ovih i sličnih prostora za kulturne programe i kulturnu produkciju, direktan je odgovor na nefunkcionalnost i blokiranost institucionalnog sektora u Beogradu.
Učesnici manifestacije 2016: Džerom Rotenberg/Jerome Rothenberg (SAD), Gerhard Falkner/Gerhard Falkner (Nemačka), Marija Gracija Kalandrone/Maria Grazia Calandrone (Italija), Olimbi Velaj/Olimbi Velaj (Albanija), umetnički kolektiv IEFS: Ursula Kisling i Maki Stolberg/Ursula Kiesling, Maki Stolberg (Austrija), Dragoslav Dedović (Nemačka), Vlado Martek (Hrvatska), Ljiljana Dirjan (Makedonija), Janez Strehovec (Slovenija), Jaka Železnikar (Slovenija), Miloš Đurđević (Hrvatska), Šejla Šehabović (BiH), Ljubeta Labović (Crna Gora), Duško Novaković, Dragana Mladenović, Danica Pavlović, Marija Knežević, Vojislav Karanović, Tanja Kragujević, Dejan Čančarević, Marko Paunović & Manja Ristić, Jelena Anđelovska, Kajoko Jamasaki, Snežana Karan, Bojan Krivokapić, Dubravka Đurić & Amra Latifić, NatašaTeofilović, Nenad Milošević, Luka Bešlagić, Ivana Maksić, Žarka Svirčev, Željka Janković, Dragoslava Barzut, Jelena Kerkez, Nadežda Radović, Bojana Bratić Ivić…
O PROGRAMIMA FESTIVALA:
PREDSTAVLJANJE AUTORSKIH OPUSA/PREDAVANJA/PERFORMANSI/RADIONICE:
Jerome Rothenberg (SAD) – čuveni američki pesnik i proučavalac poezije iz čitavog sveta na beogradskoj manifestaciji predstavlja svoj rad na „etnopoetici” odnosno na uključivanju usmenih poetskih tradicija, pre svega američkih starosedelaca, u anglosaksonski književni kanon. Rotenberg će govoriti o prevođenju dadaističkih tekstova, projektu serije pesničkih antologija „ Poems for the Millenium” i „performans” poeziji. Za sprske čitaoce zanimljivo je da je Rotenberg u drugi tom antologije „Poems for the Millenium” uključio Vaska Popu, a u treći tom Vuka Karadžića. Terminom etnopoetika naglašena je kulturna specifičnost poezije. Njim su u polje poezije uvedene vanevropske, pre svega indigene, pesničke prakse. Rotenberg govori i o poeziji „dubokih slika”, koja je pod Lorkinim uticajem povezivala vizuelni karakter poezije sa psihičkom dubinom. Kao performans-pesnik, Rotenberga zanima „ozvučavanje pesme”, jer on smatra da pesnik ili pesnikinja koji izvode svoju poeziju izvode sebe u teatru u kojem nema glumaca, već postoji samo glas izvođača, jer pesme i nema bez usmenog izvođenja. Rotenberg će nam pokazati mogućnosti usmene interpertacije poezije od indijanskih pevanja do interpretacija njegove sopstvene poezije.
Gerhard Falkner (Nemačka) – jedan od najznačajnijih i najuticajnijih pesnika nemačke srednje generacije. U Beogradu predstavlja poetske video radove nastale u saradnji sa rediteljima, vizuelnim i dramskim umetnicima (Galerija Podroom KCB-a). Eksperimentišući pesničkim jezikom ali i mogućnostima preplitanja poezije sa drugim umetničkim žanrovima Falkner se svojim tekstovima gustih značanja hrabro uključuje u kolektivne umetničke društvene akcije poput svojevrsnog protestovanja protiv nedavnog rušenja berlinske Palate Republika, amblema kulturnog i društvenog okupljanja Istočne Nemačke (DDR-a). Rad Gerharda Falknera pokazuje kako poezija u savremenom svetu, poslovično udaljenom od prirode poezije, može imati društveni i javni uticaj.
Vlado Martek (Hrvatska) – predstavlja se svojim umetničkim akcijama koje spajaju njegovu višedecenijsku vizuelnu i poetsku praksu. Na festivalskoj izložbi, u Galeriji Podroom, Martek izlaže seriju crteža iz različitih perioda, a kroz razgovor o njegovoj poetici Martek će govoriti o njegovim autohtonim pojmovima i načelima: predpoeziji, poeziji, poseziji i postpoeziji. U njegovom opusu poseban status zauzima koncept predpoezije, kojim on „odustaje” od poezije i vraća se predmetima koji su sve do pojave interneta omogućavali pisanje: podloga za pisanje (papir, ogledalo, staklo, itd.), gumica, olovka, itd. Vizuelno i verbalno u njegovim radovima postaju nerazlučivi, a svaki rad propituje konceptualne i institucionalne pretpostavke poezije.
Maria Grazia Calandrone (Italija) – piše poeziju visokog stila i zgusnutog smisla. U njoj ona sugeriše ritam znakova telesnosti, smrti i uništenja, koji na kraju otvaraju put ka nadi i novim životnim ciklusima. Ona pripada „antropološkim” piscima, jer se usredsređuje na teme kao što su rat, nasilna smrt, koje joj omogućavaju da u sažetim efektnim slikama obuhvati različite tipične sudbine ljudi. Njene pesme slede jedan neprekidni proces u pisanju koji nastoji da stvori novu i neobičnu percepciju već poznate stvarnosti, modificiranjem tehnika izražavanja, pre svega deformacijom automatizama uobičajenog jezika. Autorka često sarađuje sa umetnicima i muzičarima. Poslednjih godina Kalandrone svoju poeziju izvodi u bolnicama i zatvorima, što je važan aspekt njenog društveno angažovanog rada.
Janez Strehovec (Slovenija) – pesnik i teoretičar novih medija i elektronske književnosti na festivalu predstavlja koncept “nove medijske pesme” i odgovara na pitanje šta je specifično u digitalnoj književnosti, u čemu se sastoji njena literarnost i da li se može govoriti o postliterarnosti. Strehovec se bavi uticajem novih medija na književnost u postštampanom dobu, kada se štampana kultura knjiga i časopisa sve više premešta na internet i “pametne” naprave poput smart telefona.
Jaka Železnikar – slovenački pesnik i net-aktivista sa mladima i ostalima zainteresovanim za pisanje poezije, na Festivalu realizuje radionicu stvaranja elektronske poezije. Železnikar stvara u domenu kompjuterske književnosti. Njegov rad se nadovezuje na eksperimentalnu tradiciju vizuelne i konkretne poezije. Među ključnim elementima njegovog izraza je kompjuterski programski kod, koji omogućava da reči zažive unutar savremenih mrežnih sistema posredstvom kompjutera, IPoda ili smart telefona. Važna dimenzija u svemu tome je interaktivnost, u kojoj se poredak reči uspostavlja u interakciji sa čitaocima/čitateljkama. Železnikar se bavi jezičkim izrazom u smislu elektronske ili kompjuterske poezije, koja koristi mogućnosti kompjutera i interneta sa svim sociološkim i tehnološkim aspektima.
RAZGOVORI O POEZIJI
Ovogodišnji festivalski razgovori posvećeni su trima temama: društvenom i političkom statusu poezije, odnosu poezije i vizuelnih umetnosti, odnosno digitalnog okruženja, kao i ženskoj poeziji i odnosu poezije i feminizma.
POEZIJA, POLITIKA I/ILI ESTETIKA:
Da li je poezija danas u Srbiji i regiji politička i u kom smislu? Politika poezije kao pojam je uvedena u kontekst srpske i regionalne poezije iz američkog postformalističkog pristupa kulturalnih studija. Danas se mnogi mlađi pesnici pozivaju na Ransijera i njegov pojam politike književnosti. Šta sve pojam politike i angažovanosti danas može da znači, šta je lokalno a šta je globalno pesnički aktivizam?
Da li je poezija bitna za konstituisanje nacija u postjugoslovenskim društima ako jeste – kako jeste, ako nije – kako i zašto nije?
Koju funkciju imaju nagrade u konstituisanju nacionalnog kanona.
Postoji li mogućnost konstituisanja paralelnih kanona u postjugoslovenskom prostoru ili ne?
ŽENSKA POEZIJA I FEMINIZAM
Na srpskoj književnoj sceni poslednjih godina prisutno je negiranje feminizma. Da li je u pitanju simptom antifeminističke i mizogine sredine u kojoj živimo, ili sumnja u društvenu delotvornost feminističkih praksi? Zašto je feminizam danas malo značajan (ako je to zaista tako) jednom velikom broju pesnikinja, od kojih su neke, bar u srpskom kulturnom prostoru bile neko vreme vezane za to! Zašto je feminizam za jedan mali broj pesnikinja i danas važan i sa njim se identifikuju? Na koji način se one bore da ih ‘mejnstrim’ kultura percipira? Da li je moguće biti feministička pesnikinja i priznata od strane ‘mejnstrima’. Ili da li je u pitanju samo identifikacija sa ženskošću kao neutralnijim, a samim tim i prihvatljivijim terminom.
Kakav je odnos feminizma i poezije u sredinama iz kojih dolaze inostarni gosti festivala?
POEZIJA, VIZUELNOST, PERFORMATIVNOST, INTERNET
Poezija kao marginalna književna forma u odnosu na prozu, danas je pristuna u javnom prostoru pre svega zahvaljujući internetu i javnim čitanjima. Internet omogućava poeziji internacionalnu komunikaciju, te ona dolazi do velikog broja čitalaca. Istovremeno novi mediji pružaju nove mogućnosti u generisanju pesničke prakse, koja se oslanja na istorijske avangarde i neoavanagarde u formi nove medijske pesme. Učesnici i učesnice će zato raspravljati o tome na koji način savermena poezija baštini avangardne i neoavanagrdne stvaralačke strategije i koja je uloga novih tehnologija u njenom aktuelnom generisanju. Pitamo se kako su avangardne formacije tretirale tradicionalne pristupe književnosti, a posebno poezije? Kako poezija danas proširuje svoj prostor bivanja (na papiru) ka vizuelnom izlaganju u galerijama ili u drugim javnim prostorima, i ka izvođenju poezije u javnim čitanjima, u kombinaciji sa muzikom i drugim scenskim elementima.
VIZUELNI PROGRAMI
Izložba „Republika poezija“, video, objekti, crteži:
GERHARD FALKNER / VLADO MARTEK / NATAŠA TEOFILOVIĆ; Galerija Podroom KCB-a
Troje autora dolaze iz različitih podneblja, pripadaju različitim poetikama, ali ono što ih povezuje jeste delovanje u okvirima vizuelne umetnosti i poezije, a takođe im je zajedničko i iskustvo života i rada u bivšim socijalističkim zemljama.
Lista izloženih radova:
Gerhard Falkner, „Poslednji dan Republike“, u saradnji sa Rejnoldom Rejnoldsom, video, 2010.
„Pergamske pesme“, u saradnji sa Konstantinom Libom i
Feliksom von Bemom, video, 2012.
„Ignacije. Elegije na ivici nervnog sloma“, u saradnji sa Ivom Nechamerom, video, 2015.
Vlado Martek, serija crteža i pesama, razne godine
Nataša Teofilović, “7001”, video, print i knjiga, 2016.
Umetničke intervencija u javnom prostoru:
ZONA POEZIJE / POETRY ZONE
IEFS Kiesling & Stolberg (Austrija):
Lokacije:
ispred KCB-a,
ispred Filološkog fakulteta,
ispred Biblioteke grada Beograda,
ispred SANU
(detaljna satnica u programu manifestacije)
Privremene “ teritorije” (Republike Poezija) označene plavo-srebrnom baner-trakom postaće mesta otvorena za sve one koji su raspoloženi da ekperimentišu sa stihovima, rečima i slovima kao vizuelnim znacima, koristeći već postojeći tekstualni “materijal” koji pripremaju umetnice, ili “hvatajući” reči i glasove ulice u datom trenutku. Posetiocima ovih povremenih nomadskih teritorija biće omogućeno da “uhvaćene” reči i postojeće ili novokreirane stihove pretvore u stensilse (“šablone” od reči/stihova) i postere.
Nekoliko pesnika-učesnika manifestacije govoriće svoju poeziju oglašavajući se upravo sa ovih teritorija Republike Poezija. Deo sadržaja je i nastup horsko-pesničke grupe “Deca sa Meseca” i Grupe Škart koji izvode program “Pitamo bogate!”.
PROGRAM MANIFESTACIJE:
Uvod u Festival: Izložba video radova, objekata, crteža i poezije:
Gerhad Falkner | Vlado Martek | Nataša Teofilović
Galerija Podrum, Trg Republike 5
10. 3 – 2. 4. 2016.
PONEDELJAK, 21. 3. 2016.
Biblioteka grada Beograda, Vukova sala, Knez Mihailova 56
12.00 – 16.00 Radionica kreativnog pisanja: Jaka Železnikar (Slovenija) „Miris internet poezije: izrazi se programskim kodom”
ZONA POEZIJE / POETRY ZONE
Intervencija u javnom prostoru: markiranje teritorije
„Republike Poezija”, izrada i deljenje stensilsa i postera
Autorke: IEFS Kiesling & Stolberg (Austrija):
Plato ispred Biblioteke grada Beograda
12.00 – 14.00
Fontana ispred KCB-a, Trg republike 5
15.00 – 17.00
Kulturni centar Beograda, Galerija Artget, Trg republike 5/I
17.00 – 19.00 Razgovor:
„Poezija, vizuelnost, performativnost, internet”
Učestvuju: Džerom Rotenberg (SAD), Gerhard Falkner (Nemačka),
Ursula Kisling (Austrija), Jaka Železnikar (Slovenija),
Nataša Teofilović, Luka Bešlagić
Moderira: Amra Latifić
Galerija Artget, Trg republike 5/I
Književni kafe Goethe instituta u KCB-u,
19.30 – 20.30 Predstavljamo vam:
Gerhard Falkner (Nemačka)
Moderiraju: Dragoslav Dedović i Olivera Stošić Rakić
Magacin, Kraljevića Marka 4
21.00 – 23.00 Čitanje poezije: Liljana Dirjan (Makedonija), Šejla Šehabović (BiH), Jaka Železnikar (Slovenija), Miloš Đurđević (Hrvatska), Olimbi Velaj (Albanija), Dragoslav Dedović (Nemačka), Ljubeta Labović (Crna Gora, Srbija), Duško Novaković, Dragana Mladenović, Danica Pavlović, Vojislav Karanović i Tanja Kragujević
UTORAK 22. 3. 2016.
ZONA POEZIJE / POETRY ZONE
Intervencija u javnom prostoru: markiranje teritorije
„Republike Poezija”, izrada i deljenje stensilsa i postera
Autorke: IEFS Kiesling & Stolberg (Austrija):
plato ispred Filološkog fakulteta, Studentski trg 3
12.00 – 14.00
prostor ispred SANU, Knez Mihailova 35
15.00 – 17.00
Filološki fakultet, Studentski trg 3
13.00 – 14.30 Džerom Rotenberg (SAD),
razgovora sa studentima Filološkog fakulteta: Prevoditi„neprevodivo”- dadizam u prevodu
Kulturni centar Beograda, Galerija Artget, Trg republike 5/I
16.00 – 17.30 Razgovor:
„Poezija, politika i/iliestetika”
Učestvuju: Šejla Šehabović (BiH), Ivana Maksić i Žarka Svirčev
Moderira: Miloš Đurđević (Hrvatska)
Kulturni centar Beograda, Galerija Artget, Trg republike 5/I
18.00 – 19.00 Predstavljamo vam:
Džerome Rotenberg (SAD)
Moderira: Dubravka Đurić
Kulturni centar Beograda, Galerija Artget, Trg republike 5/I
19.00 – 20.00 Predavanje / prezentacija:
Janez Strehovec (Slovenija)
„Nova medijska pesma”
Klub POLET, Cetinjska 15
20.30 – 21.30 Poezija kao performans:
Dejan Čančarević, Marko Paunović & Manja Ristić, Jelena Anđelovska, Kajoko Jamasaki, Snežana Karan, Bojan Krivokapić i Dubravka Đurić & Amra Latifić
SREDA: 23. 3. 2016.
Kulturni centar Beograda, Galerija Artget, Trg republike 5/I
16.00 – 18.00 Razgovor:
„Ženska poezija i feminizam”
I sesija / Učestvuju: Marija Gracija Kalandrone (Italija) Olimbi Velaj (Albanija/Srbija), Ljiljana Dirjan (Makedonija), Miloš Đurđević (Hrvatska)
II sesija / Učestvuju: Željka Janković, Dragoslava Barzut,
Jelena Kerkez, Nadežda Radović i Nenada Milošević
Moderira: Šejla Šehabović (BiH)
Kulturni centar Beograda, Galerija Artget, Trg republike 5/I
18.30 – 19.30 Predstavljamo vam:
Marija Gracija Kalandrone (Italija)
performans i razgovor
Moderiraju: Bojana Bratić Ivić i Dubravka Đurić
Kulturni centar Beograda, Galerija Podroom, Trg republike 5
20.00 – 21.00 Predstavljamo vam:
Vlado Martek (Hrvatska),
umetnička akcija i razgovor
„Predpoezija, poezija, postpoezija“
Moderiraju: Miloš Đurđević i Dubravka Đurić
Нема коментара:
Постави коментар