Čitanje je kreativan proces. Stvaralački čin je trenutak intenzivnog življenja. Žiža u kojoj se sažmu sve mogućnosti kognitivnog, imaginarnog, intuitivnog, duhovnog, emotivnog prostora čovekovog bića. Tačka u kojoj je biće u krajnjoj napetosti.
Svaki umetnik je doživeo pulsaciju te tačke. Delo je stvoreno i započinje svoj život, a on je usmeren ka drugom čoveku. Ovde govorimo o književnosti i književnom delu. Bez čitaoca ono pluta u bezvazdušnom prostoru. Hladnom i mračnom. Ezra Paund je rekao: „Čovek koji čita trebao da bude intenzivno živ. Knjiga bi trebala da bude vatrena lopta u njegovoj ruci.“ Kad se dočepamo te vatrene lopte zažari nam se celo biće, gorimo, proces čitanja je započeo i to je jedini način da tu Prometejsku vatru primimo u sebe i zasijamo sjajem koji obasjava i nas i druge. Osetiti estetsko zadovoljstvo, zaroniti u traženje smisla, tragati za etičkom, ontološkom vertikalom, priznaćete, nije lak proces. Zato on i jeste kreativan.
Svaki umetnik je doživeo pulsaciju te tačke. Delo je stvoreno i započinje svoj život, a on je usmeren ka drugom čoveku. Ovde govorimo o književnosti i književnom delu. Bez čitaoca ono pluta u bezvazdušnom prostoru. Hladnom i mračnom. Ezra Paund je rekao: „Čovek koji čita trebao da bude intenzivno živ. Knjiga bi trebala da bude vatrena lopta u njegovoj ruci.“ Kad se dočepamo te vatrene lopte zažari nam se celo biće, gorimo, proces čitanja je započeo i to je jedini način da tu Prometejsku vatru primimo u sebe i zasijamo sjajem koji obasjava i nas i druge. Osetiti estetsko zadovoljstvo, zaroniti u traženje smisla, tragati za etičkom, ontološkom vertikalom, priznaćete, nije lak proces. Zato on i jeste kreativan.