Traži se soliter – video

 

O romanu Sotona u soliteru razgovarali: Laura Barna, Danica Vukićević i autor. 

Kuća kralja Petra I Četvrtak, 14. decembar 2023.

Тражи ce солитер

Градска општина Савски венац Кућа краља Петра I 

УГ „Организација"

позивају Bac на књижевно вече

Тражи ce солитер

y склопу 

Пројекта ИСИДОРА НАС СЛУША

Учествују:

ДЕЈАН СИМОНОВИЋ, писац 

ДАНИЦА ВУКИЋЕВИЋ, књижевница и уредница

ЛАУРА БАРНА, ауторка пројекта

четвртак, 14. децембар 2023. године

y 19 часова Кућа краља Петра I, Сењак

Васе Пелагића 40

□

Нови роман Дејана Симоновића Сотона y солитеру (Оксиморон, 2022) својеврсна je прича о књижевности - данас и овде, као пресликаној причи о књижевности - данас и тамо негде... Издаваштво - писци - читаоци: Зачарани круг или Врзино коло? Глобална катаклизма културе или престројавање на нови глобални колосек. Какав? Ако узмемо виртуелни свет који нам ce нуди као начин живота, да ли смо y опасности или предности? Аутентичност књижевних награда, шта нас још очекује што би нас могло изненадити? Прети ли нам СОС - Свеобухватни Обликовни Систем? О овим и многим важним питањима везаним за културу, уметност и књижевност разговараћемо са аутором романа Сотона y солитеру Дејаном Симоновићем и уредницом Даницом Вукићевић (добитницом НИН-ове награде за 2022. годину).

Дејан Симоновић (Врање, 1960), прозни и драмски писац.

Објавио je романе: Кројач из Улма, Неодољива драж позива, Заклон, Приказа, Беспосличари и Сотона y солитеру;

збирке прича: Растројства и Безглаво;

радио-драме: Освит, Жртва, Плаћеници, Матрози.

Био je уредник y Књижевној речи и Књижевном магазину, као и уредник трибинског програма Српског књижевног друштва.

Живи и ради y Београду као секретар Српског књижевног друштва.

Добро дошли y потрагу за солитером!

Пројекат су подржали:

Секретаријат за културу Града Београда Министарство културе и информисања Републике Србије

Пројекат су подржали:

Секретаријат за културу Града Београда Министарство културе и информисања Републике Србије

Пазолини: Фашисти: очеви и синови

Ето, то је фашистичка операција, фашистичка по самој својој суштини, јер се одвија у најскровитијим деловима душе. Италија управо хита ка благостању које није ништо друго до егоизам, глупост, некултура, оговарање, лажни морализам, силеџијство, конформизам: понудити се, на неки начин, да се допринесе таквом обезвређивању, то је сада фашизам. Бити лаик, либерал, не значи ништа ако недостаје морална снага која надвладава искушење да се учествује у свету који привидно функционише са својим заводљивим и окрутним законима. Нема потребе да будемо јаки да бисмо се супротставили фашизму у његовим смешним или безумним формама, треба да се најснажније могуће супротставимо фашизму као нормалности, као веселој, монденској и друштвено пожељној кодификацији једног друштва које је брутално и егоистично у својој суштини.

Из књиге Пјер Паоло Пазолини: Фашизам антифашиста