Ima nečeg neuverljivog u pokušaju da se obrazloži, čak dokaže, pozitivan ili negativan vrednosni sud o književnom delu. Sve što nam u tom cilju podastiru bi možda moglo biti i pametno, i učeno, i tačno, ali je nekako nebitno. Ono što se ističe kao mana, moglo bi lako biti i vrlina. I obrnuto. Delo bi moglo i da se pohvali zbog onoga zbog čega se kudi.
Mora biti tako. Uspelo književno delo nije skup, čak ni sistem, osobenosti. Ono je sila koja nas hvata i čvrsto drži u svom gravitacionom polju. Ili nije ništa.
Mora biti tako. Uspelo književno delo nije skup, čak ni sistem, osobenosti. Ono je sila koja nas hvata i čvrsto drži u svom gravitacionom polju. Ili nije ništa.