Tribina: Rodna neodredivost
Tribinski ciklus: Lakmus vremena
Rodna (ne)odredivost kroz prizmu Virdžnije Vulf, 29. novembar 2018. u 19 časova
Kulturni centar Beograda, galerija Artget
Organizacija: Udruženje Oksimoron i Kulturni centar Beograda
Orlando Virdžinije Vulf biva i muško i žensko. Za Virdžiniju, um velikog pisca je androgin, muško-ženski. Kako danas shvatamo i doživljavamo ono muško i ono žensko? Kao izdvojene? Suprotstavljene? Povezane? Nerazlučive? Pretopljene? Kao promenljive ili jednom za svagda date? Kako se snalazimo u rodnom, međurodnom, nadrodnom?
Učestvuju: Biljana Dojčinović, Jelena Nidžović, Milica Stojaković
Moderira: Danica Vukićević
Učesnice
Bilјana Dojčinović
Redovna profesorka i upravnica Katedre za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Jedna je od osnivačica Centra za ženske studije u Beogradu kao i Indok centra Asocijacije za žensku inicijativu. Glavna urednica Genera, časopisa za feminističku teoriju, od 2002. do 2008. Od 2009. članica upravnog odbora COST Action IS0901, Women Writers in History: Toward a New Understanding of European Literary Culture (2009–2013). Od 2011. rukovoditelјka istraživačkog projekta Knjiženstvo – teorija i istorija ženske književnosti na srpskom jeziku do 1915. godine. Objavila je knjige Ginokritika: Rod i proučavanje književnosti koju su pisale žene (1993); Odabrana bibliografija radova iz feminističke teorije/ženskih studija 1974–1996 (1997); Gradovi, sobe, portreti (2006); GendeRingS: Gendered Readings in Serbian Women's Writing (CD) (2006); Kartograf modernog sveta (2007); Susreti u tami: uvod u čitanje Virdžinije Vulf (2011) i Pravo sunca: Drugačiji modernizmi (2015).
Jelena Nidžović
Rođena 1987. u Čačku. Diplomirala komparativnu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Godinama radi u knjižarstvu i kao honorarni zamajac u izdavačkim kućama. Objavljuje književnokritičke tekstove. Već neko vreme nema vremena za hobije, ali je igrala fudbal, a nada se i da će ga igrati ponovo.
Milica Stojaković
Završila Filozofski fakultet, BU, smer filozofija (2002), kao i Ženske studije – Centar za ženske studije. Sarađivala u časopisima Genero i Pro femina. Specijalističke studije Kulture i roda upisala na Fakultetu političkih nauka, kao i magistarske, Rod i politika. Nekoliko godina radila na Megatrend univerzitetu i kao honorarna saradnica Art Fame, Pop kulta i SKC-a. Kao profesorka filozofije radila je u dve škole (Prva privatna ugostiteljsko-turistička škola i Barili gimnazija).
CIKLUS LAKMUS VREMENA
Organizacija: Udruženje Oksimoron i Kulturni centar Beograda
Mesto: Kulturni centar Beograda, galerija Artget
Vreme, 15, 22 i 29. novembar u 19 časova
Tribinski ciklus Lakmus vremena sagledava naše vreme kroz prizmu važnih knjiga i ideja iz bliže i dalјe prošlosti, onih knjiga koje su ostavile snažan trag i u našoj intelektualnoj sredini, ne samo na globalnom planu.
Koliko u njima prepoznajemo naše doba? Kako ih danas čitamo i doživlјavamo? Da li nas i šta nas u njima dotiče, šta je u njima uobličeno a šta rasvetlјavaju? Kakve uvide i vidike otvaraju?
U razgovorima će učestvuju književnici i teoretičari književnosti, filozofi, sociolozi, psiholozi, antropolozi…
Održano:
Svi naši Frankenštajni, 15. novembar 2018. u 19 časova
„Ti si moj tvorac, ali ja sam tvoj gospodar.“
Pre ravno dva veka objavljen je Frankenštajn Meri Šeli, pripovest o modernom Prometeju, kako u podnaslovu stoji.
Roman je stvorio podlogu za mit.
Da li je taj mit, danas, naša realnost?
Ko su naši Frankenštajni?
Stvaraju li čudovišta koja će se osamostaliti? I zagospodariti našim sudbinama, preteći da nas unište?
Šta nam donose genetski inženjering i veštačka inteligencija? Da li su nada ili pretnja?
Igramo li se bogova, pokušavajući da stvorimo život?
Da li prelazimo onu granicu iza koje čovek prestaje da bude čovek?
Učesnici: Divna Vuksanović, Milica Živković, Milan Nikolić
Moderira: Dejan Simonović
Tržišni karakter, 22. novembar 2018. u 19 časova
Uočivši da se nešto suštinski promenilo, Erih From je izdvojio tržišni karakter kao dominantnu osobenost savremenog čoveka, koga određuju tržišni trendovi, ne dogme ili autoriteti.
Kakav je taj tržišni čovek? Čega se boji, čemu se nada, šta želi, čemu stremi?
Da li je bezličan i bezobličan upravo zato da bi mogao biti sve ono što ćudi promenljivog tržišta od njega traže?
Da li je njegov život tek jedan od životnih stilova, koji se na tržištu mogu naći?
Ima li u njemu ičeg osobenog? Ičeg čvrstog?
Učesnici: Tatjana Milivojević, Milanko Govedarica, Lazar Džamić
Moderira: Dejan Simonović
Tribinski ciklus: Lakmus vremena
Rodna (ne)odredivost kroz prizmu Virdžnije Vulf, 29. novembar 2018. u 19 časova
Kulturni centar Beograda, galerija Artget
Organizacija: Udruženje Oksimoron i Kulturni centar Beograda
Orlando Virdžinije Vulf biva i muško i žensko. Za Virdžiniju, um velikog pisca je androgin, muško-ženski. Kako danas shvatamo i doživljavamo ono muško i ono žensko? Kao izdvojene? Suprotstavljene? Povezane? Nerazlučive? Pretopljene? Kao promenljive ili jednom za svagda date? Kako se snalazimo u rodnom, međurodnom, nadrodnom?
Učestvuju: Biljana Dojčinović, Jelena Nidžović, Milica Stojaković
Moderira: Danica Vukićević
Učesnice
Bilјana Dojčinović
Redovna profesorka i upravnica Katedre za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Jedna je od osnivačica Centra za ženske studije u Beogradu kao i Indok centra Asocijacije za žensku inicijativu. Glavna urednica Genera, časopisa za feminističku teoriju, od 2002. do 2008. Od 2009. članica upravnog odbora COST Action IS0901, Women Writers in History: Toward a New Understanding of European Literary Culture (2009–2013). Od 2011. rukovoditelјka istraživačkog projekta Knjiženstvo – teorija i istorija ženske književnosti na srpskom jeziku do 1915. godine. Objavila je knjige Ginokritika: Rod i proučavanje književnosti koju su pisale žene (1993); Odabrana bibliografija radova iz feminističke teorije/ženskih studija 1974–1996 (1997); Gradovi, sobe, portreti (2006); GendeRingS: Gendered Readings in Serbian Women's Writing (CD) (2006); Kartograf modernog sveta (2007); Susreti u tami: uvod u čitanje Virdžinije Vulf (2011) i Pravo sunca: Drugačiji modernizmi (2015).
Jelena Nidžović
Rođena 1987. u Čačku. Diplomirala komparativnu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Godinama radi u knjižarstvu i kao honorarni zamajac u izdavačkim kućama. Objavljuje književnokritičke tekstove. Već neko vreme nema vremena za hobije, ali je igrala fudbal, a nada se i da će ga igrati ponovo.
Milica Stojaković
Završila Filozofski fakultet, BU, smer filozofija (2002), kao i Ženske studije – Centar za ženske studije. Sarađivala u časopisima Genero i Pro femina. Specijalističke studije Kulture i roda upisala na Fakultetu političkih nauka, kao i magistarske, Rod i politika. Nekoliko godina radila na Megatrend univerzitetu i kao honorarna saradnica Art Fame, Pop kulta i SKC-a. Kao profesorka filozofije radila je u dve škole (Prva privatna ugostiteljsko-turistička škola i Barili gimnazija).
CIKLUS LAKMUS VREMENA
Organizacija: Udruženje Oksimoron i Kulturni centar Beograda
Mesto: Kulturni centar Beograda, galerija Artget
Vreme, 15, 22 i 29. novembar u 19 časova
Tribinski ciklus Lakmus vremena sagledava naše vreme kroz prizmu važnih knjiga i ideja iz bliže i dalјe prošlosti, onih knjiga koje su ostavile snažan trag i u našoj intelektualnoj sredini, ne samo na globalnom planu.
Koliko u njima prepoznajemo naše doba? Kako ih danas čitamo i doživlјavamo? Da li nas i šta nas u njima dotiče, šta je u njima uobličeno a šta rasvetlјavaju? Kakve uvide i vidike otvaraju?
U razgovorima će učestvuju književnici i teoretičari književnosti, filozofi, sociolozi, psiholozi, antropolozi…
Održano:
Svi naši Frankenštajni, 15. novembar 2018. u 19 časova
„Ti si moj tvorac, ali ja sam tvoj gospodar.“
Pre ravno dva veka objavljen je Frankenštajn Meri Šeli, pripovest o modernom Prometeju, kako u podnaslovu stoji.
Roman je stvorio podlogu za mit.
Da li je taj mit, danas, naša realnost?
Ko su naši Frankenštajni?
Stvaraju li čudovišta koja će se osamostaliti? I zagospodariti našim sudbinama, preteći da nas unište?
Šta nam donose genetski inženjering i veštačka inteligencija? Da li su nada ili pretnja?
Igramo li se bogova, pokušavajući da stvorimo život?
Da li prelazimo onu granicu iza koje čovek prestaje da bude čovek?
Učesnici: Divna Vuksanović, Milica Živković, Milan Nikolić
Moderira: Dejan Simonović
Tržišni karakter, 22. novembar 2018. u 19 časova
Uočivši da se nešto suštinski promenilo, Erih From je izdvojio tržišni karakter kao dominantnu osobenost savremenog čoveka, koga određuju tržišni trendovi, ne dogme ili autoriteti.
Kakav je taj tržišni čovek? Čega se boji, čemu se nada, šta želi, čemu stremi?
Da li je bezličan i bezobličan upravo zato da bi mogao biti sve ono što ćudi promenljivog tržišta od njega traže?
Da li je njegov život tek jedan od životnih stilova, koji se na tržištu mogu naći?
Ima li u njemu ičeg osobenog? Ičeg čvrstog?
Učesnici: Tatjana Milivojević, Milanko Govedarica, Lazar Džamić
Moderira: Dejan Simonović
Нема коментара:
Постави коментар