понедељак, 01. јун 2015.

Vladan Stojanović Zorovavelj

Na savesti mu ležalo nekoliko filmova, na stolu revolver. I samo jedno – tik!...
Međutim Stojadinović kresnu palidrvce.
Cigara, plamen, dim...
... Njegov svet nije bio njegov svet. Mašta – bajadera igrala pred kim sve ne; zenice – mrežice, sručivale samo somčiće u dušu. I sve koješta!
Koješta bilo čim je banuo u prestonicu. Lepo, odmah s oka video da ne valja. Nebo guska, ulice, zli jezici, opšti izgled mačiji kašalj. Pa one turobne reke u nizini – porodilje; pa onaj plavičasti brdeljak na jugu samo što ne kmekne... Pih!...
(Vladan Stojanović Zorovavelj „Palidrvce“)



Književnik sa bibliografijom, a bez biografije. Nepoznati su čak i godina i mesto rođenja, kao i godina i mesto odlaska sa ovog sveta.
Za Zorovavelja bi se moglo reći da je, svojom voljom ili sticajem okolnosti, u potpunosti nestao iza svog dela.
Pripovedač, kritičar, prevodilac, urednik, pesnik, novinar.
U časopisima objavljivao priče i kritičke tekstove.
Priče su mu prvi put sabrane u knjizi Niz vetar – Priče i soneti (Vreme knjige, 1994, priredio Gojko Tešić).
U istoj knjizi se po prvi put pojavljuje rukovet od trideset osam dotad neobjaveljnih Zorovavljevih soneta, sačuvanih zahvaljujući književnkku i novinaru Marku Kavaji Resu i pesniku Ivanu Laliću.
U toku Drugog svetskog rata i okupacije objavljivao kritičke tekstove u časopisu Srpski narod, što je verovatno bio odlučujući razlog za njegovo posleratno odstranjivanje iz srpske književnosti.
Prevodio sa ruskog jezika.
Zorovavelja je probudio iz mrtvih (da upotrebimo izraz Save Damjanova) i u srpsku književnost vratio Gojko Tešić, a na delu ovog autora su nastavili da rade Vasa Pavković i Sava Damjanov.

„U svoje stranice on (Zorovavelj) spontano unosi zadihanost, brzinu, neobjašnjivost i eksplozivnost našeg ‘danas’. Rečenica je kratka. Da bi se postigao što veći dinamički efekat, glagol se vrlo često izostavlja. Ponekad se sve svodi na nabrajanje izvesnih stvari koje ima za zadatak da obeleži radnju nekog lica, kao na primer ono markantno: ‘Cigara, plamen, dim’.
Čitajući neku pripovetku g. Vladana Stojanovića – Zorovavelja ima se utisak da prelistavamo album grotesknih, dinamičkih, prelivenih žarkim i snažnim bojama ilustracija za neku pripovetku. Taj utisak dejstvuje vrlo impresivnom snagom.
Groteskni i dinamični realizam g. Stojanovića – Zorovavelja sa revoltom odbacuje fotografski metod u pripoveci. Pisac je, pre svega, slikar.“ („Vreme“, 25. januar 1923, nepotpisani tekst „Mladi pripovedači“)

U naše doba, književni radovi Vladana Stojanovića Zorovavelja su objavljivani u antologijama Gojka Tešića Antologija srpske avangardne pripovetke i Utuljena baština, knjizi Niz vetar (priredio Gojko Tešić), zbirci Devet zaboravljenih pripovedača (priredio Vasa Pavković), te časopisu „Priča“ Slavoljuba Markovića.

Literatura
Gojko Tešić „Beleška o autoru“ u knjizi Niz vetar
Sava Damjanov „Misterija Zorovavelj“ (časopis Priča, broj 20, septembar 2012)

Trbine
Skrajnuti pisci: Vladan Stojanović Zorovavelj (govori Vasa Pavković, 19. maj 2015)